7. septembar 2023 14:44

Održana proslava 210 godina službenih glasila Republike Srbije u Beogradu

Izvor: TANJUG

podeli vest

Održana proslava 210 godina službenih glasila Republike Srbije u Beogradu

Foto: Službeni glasnik

BEOGRAD - Izdavačko preduzeće "Službeni glasnik" danas je organizovalo proslavu jubileja - 210 godina službenih glasila Republike Srbije u atrijumu Rektorata Univerziteta, Kapetan-Mišinom zdanju u Beogradu.

Pred okupljenima je odigran igrokaz, dramolet pod nazivom "Od dobošara do klika" prema tekstu urednika u "Službenom glasniku" Petra Arbutine, u izvodjenju pozorišne trupe "Artisti".

Prisutnima su se obratili v.d. direktor "Službenog glasnika" Mladen Šarčević, poznat i akademik SANU Aleksandar Kostić.

Prvi čovek ove izdavačke kuće je naglasio da ova ustanova ima mnoge dobre knjige, te da i on sam u kolekciji ima velikih broj izdanja, ni ne znajući da će jednog dana postati direktor ovog izdavaštva.

Šarčević je istakao da danas ne bi da govori o prošlosti, 19. i 20. veku, već o 21. veku i protekle 23 godine, i naglasio želju da podrže mlade književnike i realizuju u potpunosti obiman projekat digitalizacije izdanja "Srpske novine".

Prema njegovim rečima, na taj način se stvara ozbiljna institucija u Srbiji, i podvukao je da "Glasnik" hrabro uvek objavljuje ona dela koji drugi izdavači ne bi, jer ne donose brzu zaradu, i time ova kuća pokriva mnoge značajne knjige što se ne može naći na svakom koraku.

Šarčević je govorio i o tome da su pokrenuli akciju izrade srpskih poklona - suvenira za strane delegacije, kreiranje mnogih umetničkih artefakata, prezentacije Vinče i Lepenskog vira, stvaranje replika nakita.

"Takodje, pokrenuli smo i izradu nacionalnih čitanki, što je zaista veliki posao i značajan projekat. Onda, jasno je da "Službeni Glasnik" mora i da zaradjuje, donosi novac, čist profit, tako da smo proširili saradnju sa inostranstvom. Velika je to prilika za naše izdavaštvo i već radimo sa Luksemburgom, Slovenijom, Švedskom, Nemačkom. Za štampanje novih izdanja potrebni su nam ozbiljni veliki timovi i ogromni hangari. Saradnja sa inostranstvom donosi nam mogućnost da realizujemo velike projekte i pruža se prilika da zaposlimo nove ljude koji nam veoma nedostaju", zaključio je Mladen Šarčević.

Srpski psiholog i redovni član sastava Srpske akademije nauke i umetnosti Aleksandar Kostić bio je zadužen za projekat digitalizacije "Srpskih novina" o čemu je danas govorio.

Kostić je istakao da je taj projekat pokrenut pre 10 godina i predstavlja veoma značajan poduhvat.

Cilj je bio da se sva izdanja ovih novina digitalizuju od 1813. do 2012. godine, i Kostić je tada rekao da je moguće da se sve to uradi, ali da će "sigurno biti skupo".

On se pitao kako će moći da se na internetu pretraži slaveno-serpski jezik i naveo da je korpus rečnika ovog jezika 35 miliona reči.

Kostić smatra da to nije važan posao samo za širu publiku, već će digitalizacija svima značiti, da može biti dostupan prvi Vukov rečnik iz 1817. godine ili da se ukuca i pretražuje Ilija Garašanin (1812-1874), srpski državnik, premijer, ministar unutrašnjih poslova i ustavobranitelj.

Akademik SANU od 2018. godine naveo je da je velika šteta što nije uradjen srpsko-slovenski ni slaveno-serpski rečnik, niti enciklopedijski rečnik savremenog srpskog jezika.

"Imamo zaista neprocenjivo kulturno blago za koje se dovoljno ne zna. Ovo je prilika da konačno kompletiramo korpus slaveno-serpskog jezika. To je dug istoričarima, filozofima, javnosti - čitaocima. Time ćemo prikazati kako je izgledala Srbija u 19. veku. U poslednjih nekoliko decenija, digitalizacija "Srpskih novina" i drugih službenih glasila Republike Srbije sigurno je jedan od najvažnijih kulturnih projekata na ovim prostorima", zaključio je Aleksandar Kostić.

Putem kratke predstave "Od dobošara do klika", publika je danas imala priliku da sazna kako se odvijala revolucija prirode i namene službenih glasila od 1813. godine i pokretanja Novina serbskih iz carstvujuščeg grada Vijene od strane čuvenog Dimitrija Davidovića, kasnije tvorca prvog srpskog ustava, Sretenjskog ustava iz 1835. godine.