Istraživanje: Za više od 50 odsto privrednika uslovi poslovanja su dobri

BEOGRAD - Prema istraživanju stavova građana i privrede o sivoj ekonomiji u Srbiji, koje je sprovedeno ove godine, 54 odsto privrednika smatra da su uslovi poslovanja u našoj zemlji dobri, a skoro svaki drugi građanin ocenjuje da se obim sive ekonomije u prethodnoj godini smanjio, dok suprotno mišljenje ima 38 odsto građana.

Istraživanja je sproveo NALED u saradnji sa Ipsosom, a u okviru projekta Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje  "Bolji način".

Oba istraživanja predstavio je direktor istraživačke agencije Ipsos Predrag Kurčubić navodeći da se u istraživanju stavova privrede o sivoj ekonomiji, koje je srovedeno na uzorku od 540 preduzeća, uočeno da u ovoj godini postoji pad broja preduzeća i preduzetnika u odnosu na prethodnu godinu koji smatraju da su uslovi poslovanja u Srbiji dobri.

 

Istraživanje je obuhvatilo i pitanje da li se u delatnosti uplaćuju puni doprinosi na plate, a statistika je pokazala da je taj podatak ostao nepromenjen u odnosu na 2022. godinu i da većina smatra da su radnici isplaćeni potpuno legalno u delatnostima kojima se bave, odnosno da se uplaćuju puni doprinosi.

Kada je reč o profitu, istraživanje je pokazalo da je sa 53 na 43 odsto pao broj onih koji veruju da se sav profit prijavljuje, a u odnosu na prethodnu godinu zabeležen je i blagi pad preduzeća i preduzetnika koji tvrde da je sve legalno kada su u pitanju  zarade zaposlenih, sa 91 na 85 odsto.

Kada je reč o istraživanju stavova građana da li se odnos sive ekonomije u Srbiji smanjio ili povećao, podaci pokazuju da nema značajne promene u odnosu na prošlu godinu i da je trend blago negativan, ali da promena nije statistički značajna.

 

Savetnica u Ministarstvu finansija Ana Jović objasnila je danas na predstavljaju rezultata istraživanja, da resorno ministarstvo i Vlada Srbije kao mogućnost unapređenja oblasti sive ekonomije vide u podsticanju svesti građana i privrede i ukazivanju na taj problem.

Dodala je da je Vlada Srbije od 2015. godine na jedinstven način krenula u borbu protiv sive ekonomije kroz osnivanja koordinacionog tela i donošenja Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije za period od pet godina.
Podsetila je da je ove godine usvojen novi program kao i akcioni plan.

"Ukoliko navedeni akcioni plan uporedim sa drugim akcionim planovima mogu da kažem da je njegova priprema drugačija. Imamo stručnu grupu u kojoj se osim predstavnika javne uprave nalaze predstavnici NALEDA  i Saveta za fer konkurenciju što znači da su na istoj liniji građani, privreda, javna uprava i civilno društvo i svima je cilj da se smanji siva ekonomija", navela je ona.

Ukazala je da akcioni plan ima tri cilja - jačanje inspekcijskog nadzora, poreskog nadzora i kontrole, kao i fiskalno i administrativno rasterećenje privrede.

"Milslimo da su to tri oblasti u kojima definitivno treba unaprediti. Sigurno vidimo Poresku upravu kao ključni resurs ovde i treba jačati njene kapacitete. Sada se trenutno u Poreskoj upravi sve podnosi elektronski, a to je u prethodnih nekoiliko godina bio cilj", rekla je ona.

 

Predsednik Saveza za fer konkurenciju NALED-a Zoran Daljević podsetio je da je taj savez 2015. godine zajedno sa vladom i drugim instituacijama napravio prvi strategijski materijal koji se odnosi na koordinaciju u borbi protiv sive ekonomije, na čemu se, napominje, radi i danas.

Dodao je da je suzbijanje sive ekonomije jedan od ključnih zadataka i u privrednom, društvenom i reformskom razvoju Srbije.
"U pogledu bezgotovinskog plaćanja napravljeni su krupni koraci kroz eFiksalizaciju i račune koje je spovelo Ministarstvo finansija, gde je napravljen veliki korak u osavremenjavanju poslovanja sa jedne strane i sa druge strane u sprečavanju i boljoj kontroli i kod samog plaćanja i kod nelegalnih poslovanja. To je veliki uspeh i tu je NALED bio uključen", rekao je on.

 

Šefica kancelarija MMF u Srbiji Julija Ustjugova navela je da je inflacija važna tema svuda u svetu i da će do kraja godine u našoj zemlji biti oko osam odsto, a na kraju 2024. godine da se očekuje da bude oko četiri odsto.

"Mogli bismo da govorimo o smanjenju u ekonomskoj neravnoteži, postoji veliko smanjenje u deficitu. Govorimo o brojevima kao što su devet, deset odsto koje smo  projektovali prošle godine. I prošla godina se završila manjim smanjenjem deficita, a sada je oko dva i po odsto i tri odsto Bruto nacionalnog dohotka do kraja godine", navela je ona.