NBS: Referentna kamatna stopa i dalje na istom nivou od 6,5 odsto

BEOGRAD - Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,50 odsto.

Na nepromenjenim nivoima su zadržane i kamatne stope na depozitne olakšice od 5,25 odsto i kreditne olakšice od 7,75 odsto, objavila je centralna banka.

Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelio je nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivan povratak u granice cilja u horizontu monetarne politike.

Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu  pooštravani monetarni uslovi putem osnovnog instrumenta, kamatne stope, a u septembru i povećanjem stope obavezne rezerve, kao i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti donetih mera, navodi se u saopštenju.

Prenošenje dosadašnjeg pooštravanja monetarne politike na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike.

Prilikom donošenja odluke, Izvršni odbor je imao u vidu da se ukupna inflacija smanjuje u međunarodnom okruženju, mada skorašnji rast cena energenata i povišeni troškovi zarada i dalje zahtevaju opreznost centralnih banaka u mnogim zemljama. 
U zoni evra, našem najznačajnijem trgovinskom partneru, ukupna inflacija na međugodišnjem nivou je u septembru dodatno smanjena, pri čemu se beleži pad i bazne inflacije.

Dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka očekuje se u ostatku ove godine i u 2024, ali će inflacija ostati iznad cilja centralnih banaka u mnogim zemljama. 

Zbog toga je Evropska centralna banka odlučila da u septembru dodatno zaoštri monetarne uslove povećanjem svojih osnovnih kamatnih stopa za po 25 baznih poena, uz ocenu da će njene buduće odluke i dalje zavisiti od podataka koji budu pristizali.

Sličan stav u pogledu monetarne politike ima i Sistem federalnih rezervi, koji je u septembru ipak zadržao svoje kamatne stope na nepromenjenom nivou.

Kada je reč o svetskim cenama energenata, na opreznost upućuju i dalje prisutne geopolitičke tenzije i nedavni rast cene sirove nafte, koji je pre svega posledica odluke zemalja OPEK+ da se produži ograničenje ponude do kraja godine, ali i rastuće tražnje za naftom.

U porastu su i cene prirodnog gasa, s obzirom da se približava zimska grejna sezone i da je smanjena proizvodnja u Australiji i Norveškoj. 

Ipak, procenjuje se da ostvareni rast svetskih cena energenata neće imati veći negativan efekat na inflaciju u Srbiji i neće ugroziti njenu opadajuću putanju.

Putanja međugodišnje inflacije u Srbiji je opadajuća od aprila, pri čemu je u avgustu bila i nešto niža u odnosu na aktuelnu srednjoročnu projekciju i iznosila je 11,5 odsto.

Usporavanje inflacije je rezultat usporavanja rasta cena hrane i cena u okviru bazne inflacije (indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta), čiji se međugodišnji rast od juna kreće na jednocifrenom nivou i u avgustu je iznosio 9,1 odsto.

Izvršni odbor očekuje da će međugodišnja inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, smanjujući se prosečno mesečno za oko jedan procentni poen, tako da bi krajem godine trebalo da iznosi oko osam odsto.

Na ovakvo kretanje inflacije uticaće i slabljenje globalnih troškovnih pritisaka, kao i izlazak iz međugodišnjeg obračuna inflacije poskupljenja hrane i energenata iz druge polovine 2022. godine. 

Opadajućoj putanji inflacije u narednom periodu i njenom povratku u granice cilja u drugom tromesečju 2024. doprineće i efekti zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja.

Kretanje pokazatelja dostupnih na mesečnom nivou ukazuje da se dinamika privrednog rasta u trećem tromesečju dodatno ubrzava i da je povoljnija od očekivanja iznetih u avgustovskoj projekciji Narodne banke Srbije, prema kojoj se u 2023. očekivao rast bruto domaćeg proizvoda u rasponu od dva do tri odsto, ali najverovatnije bliže donjoj granici.

Uprkos smanjenoj eksternoj tražnji, pre svega iz zone evra, povoljnija kretanja od očekivanih se ostvaruju pre svega u prerađivačkoj industriji, čemu doprinose investicije iz prethodnog perioda i rast domaće tražnje.

Pored toga, podaci o procenjenoj proizvodnji glavnih poljoprivrednih kultura ukazuju da će ovogodišnja sezona najverovatnije biti iznad prosečne, tj. iznad očekivanja Narodne banke Srbije. 

U nastavku godine očekuje se pozitivan doprinos od građevinarstva kao rezultat nastavka realizacije infrastrukturnih projekata, kao i od uslužnih sektora, čemu treba da doprinese dalji rast zaposlenosti i zarada, pre svega u privatnom sektoru.

Ipak, prema procenama Narodne banke Srbije domaća tražnja će rasti sporije od ukupnog bruto domaćeg proizvoda i po tom osnovu ne očekuju se veći inflatorni pritisci.

Narodna banka Srbije poručuje da će nastaviti da prati i analizira kretanje ključnih faktora inflacije iz domaćeg i međunarodnog okruženja i da donosi odluke u zavisnosti od projektovanog kretanja inflacije.

Istovremeno, vodiće računa i o održavanju finansijske stabilnosti i obezbeđenju podrške kontinuiranom privrednom rastu, daljem rastu zaposlenosti i povoljnom investicionom ambijentu.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 9. novembra 2023. godine.