NBS: Sastanci s investitorima - dobre politike, rezultati i odlične perspektive Srbije

MARAKEŠ/BEOGRAD - Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković se tokom godišnjeg zasedanja Međunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke u Markešu sastala s velikim brojem vodećih globalnih investitora, saopštila je danas centralna banka.

Investitorima je dat detaljan uvid u aktuelna makroekonomska kretanja u Srbiji i u postignute rezultate, a detaljno su objašnjene i makroekonomske projekcije.

Ona je istakla je da je privreda Srbije pokazala znatnu otpornost na negativne efekte višedimenzionalne krize na globalnom nivou, što se vidi i po: očuvanoj makroekonomskoj i finansijskoj stabilnosti, kojoj očuvana relativna stabilnost kursa dinara bitno doprinosi, rastu zaposlenosti i zarada, smanjenoj eksternoj neravnoteži, zahvaljujući rekordnom izvozu robe i usluga, nastavku visokog i diversifikovanog priliva stranih direktnih investicija, rekordnim deviznim rezervama zemlje, očuvanom kvalitetu aktive bankarskog sektora, održivoj opadajućoj putanji javnog duga.

Kako je navedeno, sve to je postignuto zahvaljujući: odgovornom vođenju ekonomske politike i pre krize i tokom nje, preduzetim strukturnim reformama i činjenici da smo znatno povećali diversifikaciju naše privrede u svakom smislu, od tržišta na koja izvozimo i proizvoda koje izvozimo, preko izvora finansiranja investicija, oblasti u koje se investira i zemalja iz kojih se investira u Srbiju.

Inflacija je od aprila na opadajućoj putanji, u granice cilja ulazi u drugom tromesečju sledeće godine.

Iz NBS navode da je od aprila uspostavljena opadajuća putanja inflacije, čemu doprinosi manji rast cena hrane i energije usled popuštanja globalnih troškovnih pritisaka, pri čemu one i dalje objašnjavaju oko 60 odsto ukupne međugodišnje inflacije.

Prema centralnoj projekciji Narodne banke Srbije, povratak inflacije u granice cilja (3 ± 1,5 odsto) očekuje se tokom drugog tromesečja 2024. godine, čemu će doprineti: efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, visok bazni efekat kod cena hrane i energenata iz prethodne godine, pad inflacionih očekivanja, smanjenje globalnih troškovnih pritisaka,

usporavanje uvozne inflacije, niža tražnja, globalno posmatrano.

Rizici projekcije inflacije i dalje u najvećoj meri potiču od faktora iz međunarodnog okruženja: kretanja svetskih cena energenata i brzine opadanja inflacije u zemljama koje su naši najveći trgovinski partneri.

Privredni rast će ove godine biti vođen neto izvozom i investicijama, a u srednjem roku očekujemo stope rasta od četiri odsto.

Na nivou ove godine procenjujemo da će se rast kretati u rasponu od dva do tri odsto.

Najveći pozitivan doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda na nivou godine očekujemo od neto izvoza, kao rezultat investicija iz prethodnog perioda i povećane izvozne ponude, kao i zbog smanjenog uvoza energenata.

Pozitivan doprinos očekujemo i od fiksnih investicija, zbog brže realizacije infrastrukturnih projekata, nastavka snažnog priliva stranih direktnih investicija i visoke profitabilnosti privrede.

Nastavak pozitivnih trendova na tržištu rada - rast zaposlenosti u privatnom sektoru od preko 60.000 ljudi u poslednjoj godini dana (zaključno s julom ove godine) i realni rast prosečne zarade doprineće rastu lične potrošnje.

Ubrzanje realizacije investicija u oblasti saobraćajne, komunalne i energetske infrastrukture vodiće dodatno ubrzanje rasta bruto domaćeg proizvoda na tri do četiri odsto naredne godine, a nakon toga i na pretpandemijsku stopu rasta od oko četiri odsto godišnje.

Takođe, ostvaren je rekordan izvoz robe i usluga.

Nakon što je izvoz robe i usluga prošle godine dostigao 38 milijardi evra, što je 3,5 puta viši izvoz nego deceniju ranije i za oko 60 odsto viši nego 2019. godine, u sedam meseci ove godine izvoz robe i usluga viši je za blizu 13 odsto međugodišnje.

Rastu izvoza, uprkos slabijoj eksternoj tražnji, doprinele su i investicije iz prethodnog perioda, koje su povećale izvoznu ponudu, i to pre svega u prerađivačku industriju. To se vidi i po tome što je međugodišnji rast izvoza ostvaren u 17 od 23 oblasti.

Izvoz IKT sektora povećan je tokom sedam meseci za preko 35 odsto, opredeljujući preko trećine rasta izvoza svih uslužnih delatnosti.

Ostvaren je i rekordni prilivi stranih direktnih investicija, a i devizne rezerve su na rekordnim nivoima.

Srbija već godinama unazad privlači više od 60 odsto ukupnih stranih direktnih investicija usmerenih u region Zapadnog Balkana.

U 2022. godini imali smo rekordan nivo stranih direktnih investicija od 4,4 milijarde vera, odnosno 7,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, i to uprkos globalno smanjenoj sklonosti ka investiranju.

Visok neto priliv stranih direktnih investicija nastavljen je i u ovoj godini i gotovo četiri puta je veći od deficita tekućeg računa, što je doprinosilo i jačanju aprecijacijskih pritisaka i daljem rastu deviznih rezervi zemlje, koje su krajem septembra iznosile 24,2 milijardu evra.

Zajednička je ocena da se u Srbiji sprovode dobre politike i da se Srbija izdvaja kao lider u regionu s dobrim perspektivama.

Godišnja skupština SB i MMF održana je u Marakešu od 9. do 15. oktobra.