Bjelić: EPS i Ministarstvo rudarstva i energetike više da se okrenu konceptu obnovljive energije

BEOGRAD - Elektroprivreda Srbije i Ministarstvo rudarstva i energetike treba više da se okrenu novom konceptu razvoja energetike u Srbiji koji podrazumeva više Sunca, vetra i hidroenergije, jer je to put koje prate i druge države koje žele da postanu članice EU, rekao je danas naučni saradnik iz grupe tehničkih nauka SANU Ilija Batas Bjelić.

On je na Sednici Radne grupe Nacionalnog konventa o EU "Ka energetskoj i klimatskoj viziji Srbije - Integrisan Nacionalni energetski i klimatski plan Republike Srbije za period do 2030. godine", u Narodnoj skupštini, rekao da je Centar za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR) tokom ove godine, ali i pre toga, pružao konstruktivnu podršku resornom ministartvu u donošenju ambicioznog Integrisanog plana za energetiku i klimu koji je jedna od obaveza Srbije prema EU.

 

Bjelić, koji je bio član radne grupe CEKOR-a, ocenio je da nije dobar trenutak da Srbija zaostaje u energetskoj tranziciji i da se i dalje primenjuju neka stara rešenja, koja su se loše pokazala, poput rudokopa.

Smatra da sve nadležne institucije, kao i stručni eksperti u zemlji treba da budu ujedinjeni po pitanju energetske tranzicije, kao i da je Srbiji za to potrebna pomoć razvijenih zemalja EU.

Ispred organizacije CEKOR Zvezdan Kalmar je rekao da šira javnost treba da bude upućena u to rizike vezane za sve scenarije u energetici, uključujući i niskokarbonski, odnosno "obnovljivi scenario".

"Situacija, kako globalna, tako i nacionalna, vezana za određene izvore enrgije - počev od uglja, preko bio mase, preko pokušaja razvoja obnovljivih izvora energije, svaka sa sobom nosi određene ekološke posledice i u tom kontekstu je bitno da se počne sa ozbiljnim razmatranjem problema i faktora koji vode do ograničenja određenih scenarija", objasnio je on.

Kalmar je rekao da treba da imamo u vidu žestoka ograničenja koja dolaze od strane rudarstva i da je u Srbiji potrebno da se podigne svest o važnosti smanjenja emisije CO2 koje potiču iz energetike i transportne industrije.

Upozorio je da opet postoji plan da gradi termoelektrana Kolubara B, koji bi bio ekološki, ekonomski i socijalno destruktivno po našu zemlju.

 

Kalmar smatra da je potrebno umesto industrijalizacije zemlje krenuti sa ubrzanim izolovanjem kuća u Srbiji u narednih 10 godina.

"Jedan rudnik da se otvori košta oko milijardu evra, a za te pare može da se izoluje između 300 i 500 domaćinstava, što je daleko korisnije sa stanovišta energetskog siromaštva, redukcije zagađenja, energetske bezbednosti i dugoročnog činjenja usuge stanovništvu Srbije", naveo je on.