Ekonomisti i bankari u 2024. godini očekuju rast privrede, pad inflacije i kamatnih stopa

BEOGRAD - Tekuća godina bi mogla biti povoljna i za ekonomiju Srbije i sveta, ocenjeno je na konferenciji u NALED-u o makroekonomskim trendovima i očekivanjima u 2024. godini i izneta procena da bi Srbija ove godine mogla da ostvari rast od 3,5 odsto, kao i da je za očekivati pad inflacije i kamatnih stopa ali i probleme u pronalaženju odgovarajuće radne snage.

Kada je reč o kamatnim stopama njihov pad bi, prema rečima, Nikole Vuletića predsednika Izvršnog odbora Unikredit banke, bilo realno očekivati u drugoj polovini godine, kao i da prvi potez u tom pravcu povuče Evropska centralna banka.

"Optimista sam što se tiče ove godine u Srbiji, inflacija će padati ka ciljanim koridorima, kamatne stope će svakako ići nadole, privredni rast će biti dobar, jer nema sistemskih problema u zemlji koji bi to mogli da onemoguće", rekao je on.

Istakao je da će svakako neke investicije ići iz zaduživanja ali da će one doneti dobre efekte i da je zaduživanje u određenim slučajevima neophodno ali da u Srbiji ni privreda ni stanovništvo nisu visokozaduženi.

U prilog stabilnom stanju sa kreditima naveo je da je nivo nenaplativih kredita na istorijskom minimumu.

" Ono što može da bude problem jeste nedostatak odgovarajuće radne snage, zbog čega je neophodna reforma obrazovanja a potreban je i efikasan pravosudni sistem", rekao je on.

Direktor Sektora kontrolinga i računovodstva Erste banke Miloš Zečević je naveo da monetarna politika koju vodi Narodna banka Srbije vodi ka smanjenju inflacije i da bi krajem godine inflacija mogla da padne na oko pet procenata.

Što se kretanja euribora tiče, istakao je da bi ova kamatna stopa sa sadašnjih oko četiri odsto, na kraju godine mogla da padne na 2,9 procenata.

Stalna koordinatorka Ujedinjenih nacija u Srbiji Francoaz Žakob je kao posebno pohvalno istakla da proces digitalizacije u Srbiji teče dobro i da je rađen iz perspektive korisnika.

Govoreći o ciljevima razvoja navela je da je Srbija dostigla 25 odsto realizacije ciljeva iz agende razvoja do 2030. godine što je bolje od globalnog proseka koji iznosi 18 procenata.

Prema njenim rečima zakonodavni okvir kao veoma važan za napredak, posebno u pripremi za pristupanje Evropskoj uniji, u Srbiji je prilično dobar ali je bilo problema u implementaciji zakona, čije rešenje bi pomoglo da poslovno okruženje bolje funkcioniše.

Pomoćnik direktora, glavni i regionalni ekonomista Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Peter Tabak je rekao da će glavni trgovinski parametri u evrozoni koji su za firme u Srbiji važni, rasti ali ne dovoljno, koliko bi za naš brži rast bilo neophodno, kao i da će našem rastu više doprineti domaći faktori.

"Procenjuje se da će ove godine rast iznositi oko 3,5 odsto i on će biti više podstaknut domaćim nego eksternim faktorima", istakao je on i dodao da će globalni i regionalni šokovi još uticati na ekonomije sveta i na globalni rast.

Kao najizraženiji mogući izazov danas su navedeni energenti i kretanje njihovih cena, što je, kako je rečeno, još teško predvideti.

Diskusiju je organizovao Savez za fer konkurenciju NALED- a uz podršku Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje "Bolji način".