NBS: Međugodišnja inflacija u februaru usporila na 5,6%, u skladu sa očekivanjima

BEOGRAD - Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Međugodišnja inflacija je dodatno usporila i u februaru je iznosila 5,6 odsto, objavila je danas Narodna banka Srbije (NBS) pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku i ocenila da je to kretanje u skladu sa očekivanjima NBS.

Iz Narodne banke su istakli da slično kao i prethodnih meseci, smanjenju inflacije ključno doprinosi usporavanje rasta cena hrane i cena proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije, koja predstavlja indeks potrošačkih cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta.

Kada je reč o mesečnoj inflaciji, ona je u februaru iznosila 0,6 odsto i bila je u najvećoj meri vođena rastom cena naftnih derivata i redovnim usklađivanjem cena cigareta s rastom akciza.

Što se tiče cena hrane i bezalkoholnih pića, one su na mesečnom nivou u proseku bile veće za 0,4 odsto, cene prerađene hrane su porasle za 0,5 odsto, a cene svežeg povrća za 2,9 odsto što je, kako su naveli iz NBS, niže od sezonski uobičajenih kretanja za ovaj period godine, dok su cene svežeg mesa niže nego u januaru.

Posmatrano na međugodišnjem nivou, rast cena hrane spustio se ispod ukupne i bazne inflacije, tako da su u poređenju sa februarom prethodne godine cene hrane i bezalkoholnih pića povećane za 4,7 odsto.

Cene energenata su pod uticajem poskupljenja naftnih derivata na mesečnom nivou porasle za 1,5 odsto, a međugodišnje je rast cena energenata u februaru iznosio 7,7 odsto.

Cene proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije u februaru su porasle za 0,2 odsto u odnosu na januar i vođene su poskupljenjem pojedinih usluga, i to komunalnih i ugostiteljskih.

Međugodišnje posmatrano, bazna inflacija je usporila na 5,2 odsto.

U Narodnoj banci Srbije očekuju nastavak smanjenja međugodišnje inflacije i u narednom periodu.

Prema očekivanjima iz centralne banke, inflacija bi u granice cilja trebalo da se vrati sredinom godine, a da se krajem godine približi centralnoj vrednosti cilja od 3,0 odsto.

Takvom kretanju doprineće efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova, slabljenje globalnih troškovnih pritisaka, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja.