Nebojša Lazarević: Komplikovana procedura otežava zaštitu prava potrošača

BEOGRAD - Potrošači u Srbiji uglavnom znaju otprilike kakva prava imaju, ali komplikovana procedura pravne zaštite utiče na to da oni veoma teško isteraju to svoje pravo, ocenio je danas osnivač Centra za evropske politike (CEP) Nebojša Lazarević povodom obeležavanja Svetskog dana prava potrošača.

Kako kaže, potrošači koji pokažu znanje o svojim potrošačkim pravima imaju mnogo veće šanse da ta prava i ostvare, jer trgovci u takvim situacijama ustuknu.

"Od 2002. godine do danas, mi smo imali usvojena četiri Zakona o zaštiti potrošača i bezbrojne izmene i dopune. Te silne izmene ne odgovaraju ni samim potrošačima, ali ni privredi od kojih se potrošači na neki način brane", rekao je Lazarević za Tanjug.

Prema njegovim rečima, kada se stalno menja pravni režim, onda i informisanost potrošača o njihovim pravima dovodi se u pitanje.

"Ipak, prisutnost ove teme u medijima učinila je da danas potrošači uglavnom znaju otprilike kakva prava imaju", dodao je on.

Lazarević je kazao i da je zakonska regulativa u Srbiji kada je reč o zaštiti prava potrošača, na papiru visoko usklađena sa pravom EU, ali da je u praksi to drugačije i da u našoj zemlji stepen pravne zaštite potrošača nije ni blizu onome koji postoji u Francuskoj ili Nemačkoj.

On je rekao i da Srbija još nije u svoj pravni sistem unela direktive EU koje su usvojene od 2020, ali da to još nisu uradile i neke članice evropske zajednice.

Lazarević objašnjava i da ta direktiva insistira da se omoguće mehanizmi kolektivne zaštite potrošača.

"Kod nas je Ministarstvo pravde prebrisalo neke stare odredbe Zakona o parničnom postupku i do danas nije našlo za shodno da u naš pravni sistem unese ovu vrstu zaštite koja je naša obaveza po pravu EU", rekao je Lazarević.

On je dodao da su zato CEP, ali i sve ostale organizacije koje čine nacionalni konvent, zaštite potrošača i zdravlja u EU, predložili da se osnuje poseban organ koji bi se zvao neka vrsta potrošačkog ombudsmana ili zaštite potrošača ili da se postojeća Komisija zaštite konkurencije proširi i da dobije nove nadležnosti da štiti i potrošača.

To je, kako je naglasio, sistem koji postoji u Italiji i onda bi se ova kolektivna zaštita mogla potražiti kod tog organa.

Na pitanje na šta se potrošači u Srbiji najčešće žale, sagovornik Tanjuga ističe da su tu dve vrste problema najizraženija, a to su garancije, odnosno usaglašenost proizvoda sa zaključenim ugovorom i određene usluge koje pružaju javna komunalna preduzeća, gde je kako ističe nemoguće isterati pravdu.

"To je u oblasti usluga od opšteg ekonomskog interesa. To su komunalne usluge, električna energija, telekomunikacione usluge i slično. Pružaoci ovih usluga su sistemi koji se slabo obaziru na prava svojih korisnika ili ih i ne percipiraju kao potrošače, kao što je često slučaj sa pružaocima komunalnih usluga", naveo je Lazarević.

On je naveo da prema raspoloživim podacima koje vodi Tržišna inspekcija, u Srbiji najveći broj žalbi vezano za tekstil, obuću i tehničke proizvode.

"Praksa povodom ovih reklamacija je šarolika, od velikog broja odbijanja tih reklamacija sa jednostavnim obrazloženjem da je roba nepravilno korišćena, pa do efikasnog usvajanja reklamacije i zamene robe, što je po pravilu više posledica poslovne politike trgovaca nego nekog posebnog dejstva propisanih sankcija", kaže Lazarević.

On nije mogao da navede koliko se u Srbiji reši žalbi potrošača jer, kako kaže, ta statistika nije pouzdana i najveći broj slučajeva se rešava u neformalnom postupku od potrošačkih organizacija koje prime neki prigovor potrošača i onda one okrenu telefon trgovca.

"Tada u 90 odsto slučajeva, kada trgovci vide da ste vi angažovali potrošačku organizaciju, koja zna svoj posao i vrlo uspešno to prezentuje, oni prosto izbegavaju da se s vama raspravljaju i onda vam zamene stvari ili vrate novac", rekao je on i dodao da se veliki broj potroša čak ni potrošačkim organizacijama ne obraća i da je zbog toga statistika nepouzdana.

Lazarević je savetovao potrošače da uvek pokušaju da isteraju svoja potrošačka prava koja imaju, jer to, kako naglašava, rade ne samo zbog sebe, već i zbog drugih ljudi.

"Nije teško, vrlo je lako izguglati telefon neke od potrošačkih organizacija. U svakom regionu u Srbiji postoji jedan Regionalni centar zaštite potrošača. Njima se obratite, jer tamo uvek ima jedan državni pravnik, koji više nego dobro zna svoj posao", poručio je Lazarević

Svetski dan prava potrošača se se obeležava od 15. marta 1983. godine, što je prilika za podizanje svesti građana i povećanje vidljivosti ove javne politike, ali i za pokretanje diskusije i otvaranje aktuelnih pitanja iz te oblasti.