Milka Gnjato: Uvesti saglasnost arhitekata na stanje objekta pre upotrebne dozvole

BEOGRAD - Nacionalna arhitektonska strategija je prvi nacionalni strateški dokument o arhitekturi i rezultat je zajedničkog rada resornog ministarstva i predstavnika arhitektonske struke, izjavila je danas član Upravnog odbora Društva arhitekata Beograda Milka Gnjato.

Ona je na otvaranju Nacionalnog arhitektonskog foruma istakla da je arhitektonskoj struci danas, kako bi postala istinski partner društvu, neophodan dijalog na svih nivoima, kako unutar nje same, tako i sa drugim akterima u procesu građenja od eksperata za ekologiju i održivost, preko investitora do poznavaoca tržišta ekonomije.

"Potreban nam je taj dijalog kao i dijalog sa donosiocima odluka koji je izostao u poslednjih najmanje 20 godina. Potrebno nam je i da arhitektonska struka preuzme odgovornost za građenu sredinu, a to je moguće jedino nakon osnivanja samostalne arhitektonske komore ", naglasila je ona.

Dodala je da je potrebna i izmena zakona po kome bi bila obavezna saglasnost arhitekte na izvedeno stanje objekta pre upotrebne dozvole, čime bi se prema njenim rečima ojačao status i značaj arhitekata u postupcima vezanim za izgradnju objekata

Na forumu su razmatrane teme značajne za razvoj arhitektonske politike u skladu sa vizijom, ciljevima i merama ove strategije koju je na predlog Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u junu prošle godine usvojila Vlada Srbije.

Ovim dokumentom se utvrđuje arhitektonska politika i na celovit način određuje pravac delovanja u cilju razvoja i unapređenja kvaliteta arhitekture i građene sredine.

Obraćajući se onlajn učesnicima foruma, predsednica Saveta arhitekata Evrope Rut Šageman je istakla da na ovu delatnost značajno utiču digitalna i ekološka transformacija koje su u toku, te da je zbog izazova sa kojima se arhitekte suočavaju neophodno izgraditi čvrstu mrežu arhitekata Evrope.

Prema njenim rečima, osim stalnih izazova u vezi sa funkcionalnim zahtevima objekata, oni moraju da poštuju i zahteve zaštite životne sredine, a najnoviji izazov predstavlja veštačka inteligencija.

"Veštačka inteligencija će promeniti način na koji radimo. Uneće promene u naše planiranje i projektovanje", rekla je ona uz ocenu da će veštačka inteligencija izazvati revoluciju sličnu onoj koju je svojevremeno izazvala parna mašina.