MMF: Privreda Srbije će ubrzati rast u 2024. na 3,5 odsto, u 2025. na 4,5 odsto

VAŠINGTON - Globalni ekonomski rast je u 2023. iznosio 3,2 odsto i očekuje se da će on ostati na istom nivou i ove godine, kao i u 2025. godini, izjavio je danas glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Pjer Olivije Gurinša koji je predstavio Svetske ekonomske izglede MMF-a za naredni period.

Prema njegovim rečima, prognoza je korigovana naviše za 0,3 odsto u odnosu na prethodnu oktobarsku prognozu.

Ekonomska aktivnost je jača od očekivane u Sjedinjenim Američkim Državama, Kini i na drugim velikim tržištima u razvoju, ali slabija u evrozoni, dodao je Gurinša.

Glavni ekonomista MMF-a je istakao da će svetska inflacija pasti sa četiri odsto u 2023. na 2,8 odsto u 2024. i na 2,4 odsto u 2025. godini.

"Rizici su sada uglavnom uravnoteženi. Sa druge strane, novi skokovi cena zbog geopolitičkih tenzija, uporne bazne inflacije ili remetilačkog zaokreta ka fiskalnom prilagođavanju bi mogli da uspore ekonomsku aktivnost", naglasio je Gurinša.

On je označio trendove inlfacije za "ohrabrujuće", ali je istakao da ciljevi još uvek nisu ostvareni.

Gurinša je dodao da je kinski ekonomski rast od 5,3 odsto u prvom kvartalu 2024. veći od ranijih prognoza MMF-a, ali je upozorio da je slabost u kineskom sektoru nekretnina i dalje prisutna.

Međunarodni monetarni fond je korigovao naviše prognozu ekonomskog rasta Rusije za 0,6 odsto na 3,2 odsto u 2024. godini.
Zamenica direktora MMF-a Petja-Koeva Bruks je istakla da je ruska privreda pokazala otpornost na zapadne sankcije.

"Postoji nekoliko faktora koji stoje iza otpornosti ruske ekonomije. Spomenula bih četiri faktora. Prvo, obim izvoza nafte je ostao stabilan. Dalje, videli smo veliku snagu u korporativnim investicijama, uključujući i državna preduzeća. Treće je da smo takođe videli dosta snažnu privatnu potrošnju koja je podstakla rast. Na kraju, važnu ulogu je odigrala i državna potrošnja", istakla je Bruks.

Prolećni sastanak Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke počeo je u ponedeljak u Vašingtonu i traje do 20. aprila.

Skup u Vašingtonu okuplja guvernere centralnih banaka, ministre finansija i razvoja, članove parlamenta, rukovodioce privatnog sektora, predstavnike organizacija civilnog društva i akademike kako bi razgovarali o pitanjima od globalnog značaja.

Diskutovaće se o svetskoj ekonomskoj perpsektivi, iskorenjivanju siromaštva, ekonomskom razvoju i efikasnosti pomoći.