Makroekonomske analize i trendovi: Kriza je neizbežna sa obe strane Atlantika

BEOGRAD - Većina analitičara smatra da je kriza neizbežna sa obe strane Antlantika, ali je, ipak, optimistično to što većina njih smatra da će kriza biti srednje jačine, objavljeno je u novom broju časopisa Makroekonomske analize i trendovi.

U tekstu pod nazivom "Da li je 2023. godina recesije?", autori Miladin Kovačević i Katarina Stančić navode da je u prvim danima januara 2023. godine Blumberg objavio opsežan pregled u kojem su globalne

finansijske i bankarske grupacije i makro-stragegisti sa Vol Strita dali svoje prognoze kretanja u godini pred nama.

BNP Paribas, Citi, JPMorgan, Goldman Saćs, Morgan Stanley, UBS i mnogi drugi izneli su svoje viđenje o perspektivama rasta, inflaciji, monetarnoj politici i dugo najavljivanoj recesiji.

Ponovo otvaranje Kine očekuje se nakon prvog kvartala 2023, a njen značajniji rast tek krajem godine.

Recesija će se najviše osetiti u Evropi, gde su prihodi stanovništva erodirani visokim cenama energenata i inflacijom, a industrisjki sektor je već u kontrakciji, naročito grane koje su energetski intenzivne (proizvodnja

hemikalija i proizvodnja osnovnih metala).

Amerika će najmanje osetiti recesiju, budući da je najveći šok

posle inicijalnih inflatornih udara podizanja kamatnih stopa već prošao, smatraju analitičari.

Monetarno "stezanje" bi trebalo da bude dosta blaže, inflacija se smiruje, a tržište rada “hladi”, budući da je jaz između postpandemjske

(prekomerne) tražnje i (ograničene) ponude sveden na minimum.

Istovremeno, prisutna je i normalizacija u lancima snabdevanja. Među rastućim ekonomijama izdvajaju se Brazil, Čile, Kolumbija, dok su evropske

ekonomije u najtežem položaju zbog neposredne blizine ratnih dešavanja na kontinentu i zavisnosti od energenata i robe iz Rusije i Ukrajine.

Od oktobra 2022. kada je MMF objavio prognozu globalnog rasta od 2,7 odsto u 2023. godini, globalna ekonomska situacija se znatno pogoršala.

Na osnovu najnovijih raspoloživih indikatora, globalni rast u 2023. mogao bi biti dva odsto u optimističnom scenariju (posle 3,2 odsto u 2022), a još niži ako se iz računice isključi Kina, koja bi jedina mogla imati rast veći od četiri odsto.

Očekivan rast u SAD iznosi oko jedan odsto (posle 1,6 odsto u 2022. godini), a Evrozonu u najboljem slučaju simboličan rast od 0,2 odsto, mada je veća verovatnoća da će biti u kontrakciji od oko -0,5 odsto. U grupi rastućih ekonomija očekuje se rast od 2,9 odsto, odnosno 1,8 odsto ako se

iz računice isključi Kina.

Mišljenja su podeljena, pa tako UBS (Union Bank of Switzerland) pesimistično ističe da će 2023. godina biti "godina istorijski niskog rasta", najnižeg od 1993. (isključujući Covid-19 pandemiju i SFK iz 2009), i da će

13 od 32 razvijene ekonomije iskusiti kontrakciju u trajanju od najmanje dva kvartala.

UniCredit, s druge strane, procenjuje globalni rast u 2023. od 1,8 odsto i definiše ga kao „tehničku recesiju srednje jačine“. I pored sumornih prognoza ekonomskog rasta, večina analitičara nadolazeću recesiju definiše pre kao usporavanje, nego kao sveobuhvatnu snažnu krizu.

Mnogi ometajući faktori iz 2022. najverovatnije će se u potpunosti "vratiti u normalu". Iako se očekuje generalno loša godina, njena druga polovina bi trebalo da donese početak oporavka za EU i SAD, kada će napori Feda i ECB dobiti pozitivnu potvrdu u vidu konačne stabilizacije cena i oporavka realnih prihoda.

Nešto solidniji i stabilniji rast može se očekivati tek 2024. recesija.

Agresivna restriktivna monetarna politika Fed-a , koji je čak sedam puta u 2022. podizao kamatne stope do nivoa od 4,5 odsto, najsnažniji je okidač za pojavu recesije u 2023. godini. Naime, visoke kamatne stope povećavaju cenu kredita neophodnih za investicije, čime se smanjuju agregatna tražnja i rast.

Dolar jača i time ugrožava ostatak sveta, naročito ekonomije koje su zadužene u toj valuti. Trenutno ne postoje pokazatelji koji bi potvrdili ulazak Amerije u recesiju.

Naprotiv, posle najjačih inflatornih udara u 2022. i inicijalnog rasta kamatnih stopa, stiče se utisak da je krizni momentum prošao. Bolne posledice Fedovih monetarnih restrikcija odrazile su se već u prvoj polovini godine kada je talas otpuštanja zahvatio pojedine segmente američke ekonomije (automobilsku industriju, agencije za trgovinu nekretninama, lance elektronske trgovine), zbog povećanih troškova poslovanja i visoke inflacije.

U 2023. godini rast američke ekonomije biće usporen na oko jedan odsto, ali kontrakcija se za sada ne očekuje. U Evropi je situacija kompleksnija - konstelacija negativnih dešavanja: energetski šok u tandemu sa visokom inflacijom i posledicama pandemije Covid-19, kao i blizina ratnih sukoba uz istovremno visoku zavisnost od ukrajinskih i ruskih energenata i proizvoda, predstavljaju „perfect storm“ situaciju.

Međutim, zahvaljujući blagoj zimi, obezbeđenim zalihama gasa i uštedama domaćinstava koja su ove zime trošila za 20-25 odsto manje energije nego uobičajeno, ni u Evrozoni kriza ne bi trebalo da eskalira u jačoj meri.

Veći problem će biti period oporavka, budući da su mnogi biznisi demotivisani da zapošljavaju i investiraju, zbog visoke cene gasa, nepovoljnih kreditnih uslova i opšte neizvesnosti.

U Evrozoni je rast u trećem u odnosu drugi kvartal iznosio 0,3 odsto, a u odnosu na isti kvartal prethodne godine 2,3 odsto. Inflacija je u novembru 2022. bila 10,1 odsto, a prema fleš proceni u decembru 9,2 odsto.

ECB je u 2022. četiri puta podizala kamatne stope, koje su u decembru 2022. dostigle 2,5 odsto. Direktorka MMF-a Kristalina Georgieva je izjavila da će trećina zemalja sveta biti u recesiji 2023. godine i čak polovina zemalja EU.

Očekuje se da Italija i Nemačka budu pogođene jače od ostalih zemalja, budući da su više zavisne od ruskih energenata, dok Francuska i Španija imaju više diverzifikovane izvore energetskog snabdevanja i zastupljeniji uslužni sektor, zbog čega će lakše proći kroz naredni period.

Nemačka će u 2023, prema proceni Bundesbanke, imati kontrakciju od oko -0,5 odsto u 2023. posle rasta od 1,8 odsto u 2022, ali već u drugoj polovini godine očekuje se oporavak baziran na suzbijenoj inflaciji, rastu

eksterne tražnje i smanjenim pritiscima na strani energenata.

U 2024. očekuje se rast od 1,7 odsto. Energetski intezivne industrije u Nemačkoj beleže pad od -12,9 odsto u novembru 2022. u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Evropska industrija biće najveća žrtva sukoba u Ukrajini, energetske krize i inflacije.