Hrvatska slavi 10 godina u EU - članstvo je i dalje daleko za susedne zemlje

BRISEL - Hrvatska je pre jedne decenije postala tadašnja 28. članica Evropske unije. Zemlja je postigla svoje strateške ciljeve, ali članstvo je dovelo do značajnog odliva stanovništva. U međuvremenu, susedne zemlje su i dalje u čekaonici.

Zastave Hrvatske i EU jedna pored druge na zgradi

Ove 2023. godine obeležava se 10 godina od članstva Hrvatske u EU. Nakon 10 godina čekanja, pridruživanje EU 1. jula 2013. bio je jedan od najvažnijih događaja u hrvatskoj istoriji i, zajedno sa članstvom u NATO-u ostvarenim četiri godine ranije, najvažniji spoljnopolitički cilj zemlje od nezavisnosti. Međutim, ovo je možda bilo poslednje proširenje EU za mnogo godina, jer nijedna od zemalja kandidata nije blizu članstva.

Pregovori Hrvatske trajali su duže nego za bilo koju drugu sadašnju državu članicu, pet godina i devet meseci. Oni su bili uslovljeni punom saradnjom sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju u Hagu (MKSJ), koji je insistirao na hapšenju generala Ante Gotovine. Pregovori su bili opterećeni saradnjom sa Haškim tribunalom u Hagu i blokadom Slovenije zbog bilateralnog graničnog spora, kao i zamorom od proširenja u postojećim državama članicama u to vreme.

Hrvatska je podnela zahtev za članstvo 21. februara 2003, status zvaničnog kandidata je dodeljen 18. juna 2004, a pregovori su počeli 3. oktobra 2005. Poslednje pregovaračko poglavlje zatvoreno je 30. juna 2011. godine.

Veliki napredak, ali nedovoljno brz

Danas, nakon 10 godina članstva u EU, ostvareni su mnogi strateški ciljevi, među kojima su pridruživanje šengenskom prostoru i evrozoni, kao i prvo hrvatsko predsedavanje Savetom EU u prvoj polovini 2020. Brisel je takođe podržao zemlju u povezivanju svoje najjužnije eksklave sa izgradnjom Pelješkog mosta.

Uz trend pada javnog duga, zemlja ima dobre fiskalne rezultate. Vlada čak predviđa da će dug sledeće godine pasti ispod 60 odsto, što je odnos dozvoljen prema kriterijumima iz Mastrihta. Ipak, pre ulaska u EU, hrvatska privreda je zapala u recesiju koja je trajala više od šest godina. Ukupan pad realnog BDP-a u periodu od 2009. do 2014. godine iznosio je 12,6 odsto. BDP je tek 2019. ponovo premašio nivo iz 2008.

Drugi problem je veliki jaz između glavnog grada Zagreba, koji ima BDP od 131 odsto proseka EU, i istočnih županija, koji imaju BDP ispod 40 odsto evropskog proseka. Zagreb je 2018. godine ostvario 34 odsto nacionalnog BDP-a, dok većina stanovništva (67 odsto) živi u područjima gde je BDP po glavi stanovnika ispod 60 odsto evropskog proseka.

Odliv stanovništva 

Hrvatska je zbog iseljavanja u protekloj deceniji izgubila skoro 10 odsto stanovništva. Bolji uslovi rada i života u bogatijim zemljama članicama, ali i nedostatak radne snage - posebno u Nemačkoj, koja ima više od dva miliona slobodnih radnih mesta - doveli su do ozbiljnog odliva stanovništva.

Međutim, za Hrvatsku postoji nekoliko znakova da je trend iseljavanja i napuštanja zemlje usporen, ali još nije stao. Iskustva drugih zemalja pokazuju da se imigracija i emigracija balansiraju kada stepen ekonomskog razvoja dostigne oko 80 odsto proseka EU, a Hrvatska je trenutno na 73 odsto.

Na potencijalni rast negativno utiču smanjenje broja stanovnika i niska produktivnost, ali bi reforme koje bi dovele do efikasnije javne uprave i boljeg pravosuđa imale pozitivan efekat. Da bi u dogledno vreme dostigao evropski prosek, hrvatski rast bi morao da bude mnogo brži nego što je sada. Ipak, koristi od članstva u EU postaju očigledne kada se Hrvatska uporedi sa nekim drugim bivšim jugoslovenskim zemljama koje su ekonomski lošije.

Perspektiva proširenja EU za region

Na Zapadnom Balkanu su svi osim tzv. Kosova dobili su status kandidata: Bosna i Hercegovina 2022, Albanija 2014, Srbija 2012, Crna Gora 2010, kao i Severna Makedonija 2005.

Iako je ruski napad na Ukrajinu doneo neke promene u politici proširenja i ponovo su u igri geopolitički aspekti, teško je zamisliti dalje proširenje bez reforme procesa donošenja odluka, što je već teško sa sadašnjim 27 država članica.

Što se tiče zemalja Zapadnog Balkana, EU im je na samitu u Solunu 2003. obećala da će postati članice kada ispune uslove. Dvadeset godina kasnije, samo Hrvatska i Slovenija su članice EU, iako Brisel i dalje ističe svoju posvećenost proširenju, a zemlje Zapadnog Balkana naglašavaju da je članstvo njihov strateški cilj.

Nedavno, sedam zemalja članica pozvale su na ubrzavanje procesa pristupanja Zapadnog Balkana EU. U saopštenju, sedmorka predvođena Austrijom, upozorila je da je proces proširenja previše spor i da nije dao dovoljno opipljivih rezultata za ljude u regionu. U svetlu rata u Ukrajini i tenzija na Kosovu, oni su takođe upozorili na opasnost od nestabilnosti u regionu.

Slovenija traži "hrabre političke izbore"

Slovenija je jedna od zemalja koja se snažno zalaže za integraciju zemalja Zapadnog Balkana u Evropsku uniju. Na 20. godišnjicu Samita EU-Zapadni Balkan u Solunu, slovenačka predsednica Nataša Pirc Musar, premijer Robert Golob i ministarka spoljnih poslova Tanja Fajon objavili su zajedničko saopštenje u kojem su ponovili kontinuiranu podršku zemljama regiona na njihovom putu ka EU. Oni su podsetili da su mnoge prilike propuštene na obe strane od Samita 2003. godine.

"Čini se da je početni entuzijazam za reformu na Zapadnom Balkanu donekle splasnuo u poslednje dve decenije", napisali su oni. Istovremeno, rekli su, EU se suočava sa sopstvenim problemima, a proširenje nije uvek bilo prioritet.

"Jasno je da je ovaj proces u osnovi strateški izbor, a ne tehnička vežba. (...) Potrebni su hrabri politički izbori", istakli su oni.

Blok je svestan da Zapadni Balkan i zemlje istočne Evrope ne može da prepusti uticaju drugih aktera koji ne dele vrednosti na kojima počiva EU. Iz tog razloga postoji ideja da se zemlje istočne Evrope približe jedinstvenom tržištu EU i poveća pretpristupna pomoć.

Integracija Zapadnog Balkana je geopolitički interes EU

"Hrvatska je čekala deceniju. Uspeh svakog posthladnoratovskog članstva je ključan u opravdavanju potrebe za daljim članstvom. Svako proširenje ka Zapadnom Balkanu obnavlja potrebu za razvojem mehanizma za sprečavanje prelivanja jednostranih i bilateralnih sporova i interesa na multilateralni nivo Evropske unije", rekla je Lejla Ramić-Mesihović, šefica Odseka za međunarodne odnose i evropske studije na privatnom Internacionalnom Burč univerzitetu sa sedištem u Bosni i Hercegovini.

Ona je dodala da je to na mnogo načina ograničilo geopolitičke planove i interese Evropske unije, ali i ugrozilo nivo bezbednosti i stabilnosti Zapadnog Balkana, koji je Evropsku uniju smatrao najpoželjnijim geopolitičkim utočištem.

Špansko predsedavanje EU daje nadu

Španija preuzima predsedavanje Savetom EU 1. jula sa svojim pogledom na Zapadni Balkan. Španski premijer Pedro Sančez je prošlog leta posetio sve zemlje u regionu, osim Kosova, dok je njegov ministar spoljnih poslova Hoze Manuel Albares nedavno izrazio želju da ojača odnose Španije sa Zapadnim Balkanom. U oktobru će španski ministar spoljnih poslova verovatno okupiti šefove diplomatija svake zemlje EU sa kolegama sa Zapadnog Balkana.

Kosovo ostaje najosetljivije pitanje za Španiju u procesu proširenja EU na Zapadni Balkan. Odbijanje Španije i još četiri države članice - Grčke, Kipra, Slovačke i Rumunije, da priznaju nezavisnost Kosova od Srbije 2008. komplikuje izglede Prištine da se pridruži bloku, iako su kosovske vlasti krajem prošle godine podnele zahtev za status kandidata. Štaviše, Španija je jedina zemlja u šengenskom prostoru koja ne priznaje bezvizni režim za građane sa kosovskim pasošima, uprkos podršci Evropskog parlamenta i drugih šengenskih zemalja za liberalizaciju viznog režima.

Kosovo je bilo poslednja zemlja na zapadnom Balkanu koja je dobila ovu šemu viza u aprilu 2023.

Godine 2019, tadašnji kosovski predsednik Hašim Tači pozvao je Madrid da prizna nezavisnost Kosova, tvrdeći da "Španija nije Srbija, jer njome ne upravlja Slobodan Milošević, a i da ni Katalonija nije Kosovo".

Srbija očekuje da će se špansko predsedavanje fokusirati na proširenje

"S obzirom da se na najvišem nivou EU vode razgovori o mogućoj reformi i unapređenju politike proširenja, svakako ohrabruje činjenica da je Španija zemlja koja je tradicionalno naklonjena ovoj politici", rekla je Milena Lazarević iz Centra za evropsku politiku sa sedištem u Beogradu.

Zbog čvrstog stava Španije o nepriznavanju Kosova, ona ne očekuje da će španska vlada na dnevni red staviti zahtev Kosova za članstvo.

U međuvremenu, situacija na severu Kosova ostaje napeta nakon nedavnih nasilnih sukoba između vojnika kosovskih snaga (KFOR) predvođenih NATO-om i etničkih Srba u Zvečanu. Tekuća eskalacija zamrznula je dijalog Beograda i Prištine, koji je rezultirao Ohridskim sporazumom o normalizaciji odnosa prošlog marta.