Otvoren 8. Beogradski kontrapunkt: Veštačka inteligencija u kulturi i umetnosti

BEOGRAD - Kakvu ulogu veštačka inteligencija ima u ljudskom stvaralaštvu, da li je od koristi u osmišljavanju i realizaciji umetničkih i kulturnih proizvoda, kakva je uloga u oblasti kulturnog nasleđa i istraživanja u kulturi, samo su neka od pitanja o kojima se govori danas u okviru osmog Beogradskog kontrapunkta koji je otvoren u Jugoslovenskoj kinoteci i, ove godine, nosi naziv "Kultura, umetnost i veštačka inteligencija".

Skup je otvorio pomoćnik ministra kulture za savremeno stvaralaštvo Miodrag Ivanović.

On je napomenuo da zabrinutost koja je prisutna na društvenim mrežama, svakodnevnim razgovorima, i u samoj naučnoj javnosti, kao strah od novog, polako nestaje.

"Smatram da ljudska kreativnost u stvaranju umetničkih dela ne može biti prevaziđena, već samo pomognuta i dopunjena znanjem veštačke inteligencije kao alatom neophodnim za rađenje novog umetničkog dela", izjavio je Ivanović.

On je dodao da bi veštačka inteligencija trebalo bi da donese mnogobrojne dobrobiti ljudskoj zajednici

"Od primitivne antičke klepsidre, kojima se merio protok vremena, do savremenih računara, čovek je stvarao sprave, čija se primena ogledala u tome da se razumu homo sapiensa priključi dodatno znanje, nastalo kao rezultat delovanja tih naprava", rekao je Ivanović.

On je, između ostalih, podsetio na prvu računarsku mašinu Bleza Paskala, na zupčanik za direktno množenje Gotfrida Vilhelma Lajbnica, kao i na prvu programerku, naučnicu Ejdu Baron, koja je tada predviđala neslućene mogućnosti analitičke mašine.

U Sali "Makavejev" okupili su se umetnici i mislioci iz različitih delova sveta, gde govore o razvoju veštačke inteligencije, kao jednoj od najvećih društvenih, kulturnih, bezbednosnih i antropoloških izazova savremenog doba.

Takođe i o uticaju veštačke inteligencije na samoodređenje čoveka, na kulturu i društvo.

Tema skupa je i da li stvaralaštvo, kultura i umetnost pripadaju isključivo čoveku, ili je reč o stvaralačkoj, kulturnoj i umetničkoj delatnosti veštačke inteligencije.

Na skupu učestvuju viši predavač kulture i tehnologije digitalnih medija na Kraljevskom koledžu u Londonu Alfi Baun, profesor na Katedri za računarstvo i informatiku Matematičkog fakulteta u Beogradu Predrag Janičić i profesor Univerziteta za poštu i telekomunikacije u Pekingu Cuej Juenhao.

Tu su i sociolog, docent na Odseku za sociologiju Filozofskog fakulteta u Ljubljani Primož Krašovec, digitalni umetnik, profesor digitalne umetnosti i računarstva na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu Uroš Krčadinac, filozof, profesor na Odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu Duško Prelević i teoretičar umetnosti i medija, profesor Fakulteta savremenih umetnosti Dragan Ćalović.

Moderator skupa je filozofkinja, profesorka Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu Divna Vuksanović.

Beogradski kontrapunkt pokrenulo je Ministarstvo kulture Srbije, dok je realizator Zavod za proučavanje kulturnog razvitka.