Bernhard Šlink: Moj izbor je bila Kejt Vinslet za film "Čitač"

BEOGRAD - Čuveni nemački književnik Bernhard Šlink, autor svetskog bestselera “Čitač”, večeras je bio gost 15. izdanja festivala KROKODIL, gde je istakao da je on lično insistirao da slavna glumica Kejt Vinslet igra glavnu žensku ulogu u istoimenom filmu prema njegovom slavnom romanu.

Pisac i pravnik po obrazovanju prisetio se večeras da je pre više od pet decenija boravio u tadašnjoj Jugoslaviji, baš u Beogradu, i veoma mu je drago da se nakon pola veka vratio u grad koji je na njega ostavio veoma lep utisak.

Tada je putovao vozom i jednim delom kao autostoper.

Ranijih godina na pitanje o motivaciji za književno stvaralaštvo, Šlink je izjavio da "piše iz istog razloga iz kojeg drugi čitaju: niko neće da živi samo jedan život".

Govoreći večeras o svoja poslednja dva romana "Unuka" i "Olga", Šlink je primetio da "kultura sećanja i kolektivna krivica zapravo nisu svuda iste, u Zapadnoj i Istočnoj Nemačkoj tokom istorije".

"Tokom kasnih šezdesetih ili ranih sedamdesetih godina prošlog veka, bile su to važne teme za podeljene delove Nemačke i inače u svetu. Živimo uvek u vremenu nekih podela, i dalje se svet deli na bogate i siromašne", analizirao je Šlink.

Objavljivao je dela iz pravnih nauka, a iz oblasti beletristike je do 2011. publikovao dela izdavačke kuće “Diogenes Verlag” iz Ciriha: “Zelbova pravda” (u saradnji sa Valterom Popom, 1987), “Gordijev čvor” (1988) - kriminalistički roman, “Zelbova prevara”, “Čitač” (1995), “Bekstva od ljubavi” (2000), “Zelbova smrt” (2001), “Povratak kući” (2006), “Vikend” (2008), “Letnje laži” (2010), “Misli o pisanju. Hajdelberška predavanja iz poetike” (2011).

Ekranizovana su mu tri književna dela na filmu - “Smrt je došla kao prijatelj” (1991) prema romanu “Zelbova pravda”, “Čitač” (2008), “The Other Man” prema noveli – pripovetci “Onaj drugi”.

"Danas su po meni dve stvari najvažnije u svetu - povratak nacionalizmu i demokratija kao izazov. Te teme me veoma zanimaju. One su veoma važne pojave - ta jačina nacionalizma, i mislim da ljudi ne shvataju koliko je značajna demokratija i kako ima veliki dar", smatra Šlink, čije knjige često imaju kao tematiku kompleks prava i pravde.

Tako se u "Čitaču" postavlja pitanje kako suditi o delima počinjenim pod nekim drugim pravnim sistemom.

Roman "Čitač" je 2008. ekranizovan u režiji Stivena Dadrija, gde su glavne uloge tumačili Kejt Vinslet, Ralf Fajns, Bruno Ganc i drugi.

Šlink je ocenio da je vizuelna umetnost kakva je film pomogla da njegova knjiga "Čitač" bude što popularnija, i da sa tim on nema nikakav problem.

"Popularna kultura može pomoći demokratskom društvu, i tako veliki uspešni filmovi kao ekranizacije romana uspevaju da istaknu knjige kao što je moja. Moram otkriti da sam ja lično insistirao da baš Kejt Vinslet igra glavnu ulogu. Reditelj Stiven Daldri je bio veoma velikodušan i kooperativan, tako da je sa zadovoljstvom prihvatio moj predlog. I Kejt je bila moj jedini izbor, nisam želeo ni video drugu glumicu u toj ulozi", istakao je Šlink.

Otkrio je i da Vinslet ipak nije video od kada je snimila taj film 2008. godine.

"Ipak, nema veze što se nismo sreli od tada, ne znači da me je samo "iskoristila" i otišla, osvojila Oskara na osnovu mog romana. Može se reći da sam i ja nju "iskoristio", jer je učinila moju knjigu još popularnijom", duhovito je govorio Šlink.

Kao pisac i hroničar, u romanu "Olga", čiji je odlomak čitao na nemačkom (uz srpski titl na velikom ekranu), Šlink je ušao u još jednu ljubavnu priču kroz burni 20. vek.

Tu su prisutne teme vezane za nemačku prošlost, gde je autor sagledao i analizirao Bizmarkovu Nemačku kroz prizmu bolnih sudbina ljudi putem mikrokosmosa.

Bernhard Šlink danas živi u Berkširu, u američkoj saveznoj državi Masačusets i Berlinu, više posvećen karijeri književnika.

Na samom kraju večeri, Šlink je od voditelja festivala KROKODIL dobio knjigu "Na Drini ćuprija" našeg nobelovca Ive Andrića koju mu je na poklon poslala Spomenka Krajčević, jedini prevodilac svih Šlinkovih dela na srpski jezik, što je nemačkog pisca oduševilo.