Izložba o bugarskim zločinima otvorena je danas na Pravnom fakultetu u Beogradu u organizaciji Muzeja žrtava genocida

BEOGRAD - Izložba istoričara Milovana Pizarija "Bugarski ratni zločini u okupiranoj Srbiji (1915-1918)“ otvorena je danas u prostoru Pravnog fakulteta u Beogradu, u organizaciji Muzeja žrvata genocida.

Govoreći na otvaranju, direktor Muzeja žrvata genocida Dejan Ristić je istakao da je Pizari na temi izložbe doktorirao na Univerzitetu u Veneciji "što

doprinosi internacionalizaciji stradanja srpskog naroda". 

Ristić je rekao da je Pizarijeva izložba važna zato što zločini bugarskih snaga u okupiranim delovima Srbije od 1915. do 1918. godine "imaju elemente genocida u brojnim osnovnim karakteristikama, bili su brutalni i ljudskom umu nepojmljivi".

Prema njegovim rečima, i Međunarodna komisija je nakon Prvog svetskog rata iznela tvrdnju da je bugarski okupator prekršio svaku normu međunarodnog ratnog prava, zločinima dominantno nad civilima, ženama, decom i invalidnim licima, kao i delom nad vojnicima.

  Ristić je dodao da su zločini "bili do te mere brutalni da su ostavili trajne posledice ne samo u demografskom nego i svakom drugom smislu", a bugarski okupator je slične zločine ponovo činio i u Drugom svetskom ratu.

Ocenivši da je Pizari napisao "izuzetno naučno delo u srpskoj istoriografiji", Ristić je primetio da "još uvek čekamo doktorat o Jasenovcu".

"Nijedan od zločinaca nije procesuiran, posle 1918. svi su izbegli pravdi. Ali ne mogu i ne smeju da izbegnu istorijsku pravdu. Ovo je simbolično privođenje pravdi zločinaca"; ocenio je Ristić.

Pizari je istakao da mu je počevši sa istraživanjem teme bilo malo čudno da se i pored mnogo dokumenata koji svedoče o tom tragičnom periodu istoričari time nisu dovoljno bavili.

Izložba se bavi "najtragičnijim stvarima", a Pizari je dodao da je bugarska okupacija "imala elemente genocida", jer se nije radilo o jednom progonu nego o sistematskoj politici.

"Plan je predviđao asimilaciju srpskog stanovništva kroz zabranu srpskog jezika, uvođenje bugarskih škola, hapšenje sveštenih lica i inteligencije. Zabranjene su srpska kultura i srpska crkva", istakao je Pizari.

Kao istoričara iznenadila su ga "masovna hapšenja i deportacije ogromnog broja ljudi".

"Navikao sam da čitam o deportacijama, ali nisam znao da su se takve stvari dešavale od 1915. do 1918. da su desetine hiljada civila, žene, deca i stariji, deportovani u preko 22 bugarska logora, gde su umirali od gladi i bolesti, ili su ih tukli do smrti", rekao je Pizari.

Prema njegovim rečima, o bugarskim zločinima je govoreno na Mirovnoj konferenciji u Parizu, "ali nije došlo do pravde, niko nije procesuiran".

"Zločini su zaboravljeni. Moj zadatak je da nakon sto godina o tome govorim i da tragične priče predstavimo javnosti", rekao je Pizari.

Izložbu "Bugarski ratni zločini u okupiranoj Srbiji (1915-1918)“ koju čine paneli sa fotografijama ekshumiranih žrtava i brojnim dokumentima, upotpunjuje dvojezični srpsko-engleski katalog i zbornik izabranih dokumenata i svedočanstava.

Realizaciju izložbe, nastalu na osnovu nedavno potpisanog Protokola o saradnji Muzeja žrtava genocida i Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, omogućili su Ministarstvo kulture, Telekom Srbija i Fondacija Muzeja žrtava genocida.