Svetlana Stanišić: Srbija emituje dosta manje ugljen-dioksida od drugih zemalja

BEOGRAD - Fizički hemičar prof.dr Svetlana Stanišić izjavila je danas, povodom godišnjeg samita UN o klimatskim promenama COP29 u Bakuu, da Srbija emituje 5,5 tona ugljen-dioksida po glavi stanovnika, što je znatno manje u odnosu na neke druge zemlje.

Ona je za Tanjug rekla je za Srbiju problem to što energiju uglavnom dobija iz uglja i istakla da Srbija ne može sama da se bori protiv klimatskih promena jer je to globalni problem.

"Ono što je problem je što će naša klima sa tim promenama definitvno ličiti na tropsku klimu i može se desiti da u nekim budućim periodima očekujemo i klimatske migrante, razne infektivne bolesti, periode suša, poplave, esktremne vremenske nepogode i sve ostalo što može da ugrozi poljoprivredu, zdravlje ljudi", objasnila je ona.

Navela je da su Kina i SAD najveći emiteri ugljen-dioksida danas, kao i Kuvajt i Ujedinjeni Arapski Emirati, zemlje koje emituju 37 do 40 tona ugljen-dioksida po glavi stanovnika godišnje.

Stanišić je rekla da se samit o klimatskim promenama ove godine održava sa ciljem da se definišu novi ciljevi kada je reč o finansiranju borbe protiv klimatskih promena i dodala da u tom smislu postoje određene sumnje, s obzirom na to da se skup održava u Azerbejdžanu, zemlji u kojoj je jaka industrija nafte i gasa.

"S druge strane, izostaće predstavnici važnih zemalja, kao na primer SAD. Budući predsednik SAD Donald Tramp ima sumnje u vezi klimatskih promena i najavljivao je da sve što se odluči u tom smislu može da, kada on stupi na vlast, bude promenjeno", navela je ona.

Stanišić je istakla da su rezultati po pitanji borbe protiv klimatskih promena veoma spori, kao i da su pregovori pod uticajem ekonomskih i finansijskih ciljeva velikih proizvođača fosilnih goriva.

Ona je ocenila da bi u borbi protiv klimatskih promena svako trebalo da učestvuje shodno tome koliko emituje ugljen-dioksida i navela da Kina, kao najveći emiter danas, učestvuje sa 31 odsto ukupne emisije ugljen-dioksida.

Navela je da Kina obećava da će do 2060. godine biti ugljenički neutralna, ali da je to poprilično dug rok i dodala da će do tada sigurno postojati neka nova tehnološka rešenja zato što se sada još uvek "luta" i procenjuje šta je najbolje rešenje.

Ukazala je da u EU Nemačka i Holandija koriste obnovljive izvore energije, koji su do sada bili dosta skupi, a da se, s druge strane, Francuska oslanja na nuklearnu energiju, što znači da postoje različita rešenja.