Reditelj Vasilis Kacupis za Tanjug: Vilijam Defo je kao umetničko delo

PALIĆ - Grčki reditelj Vasilis Kacupis (Katsoupis) kaže da je za njegov prvenac "Zarobljen", prikazan na Paliću, ključan američkog glumac Vilijam Defo, koga smatra za ljudsko umetničko delo, dok svoj sledeći film planira da snima o bivšoj Jugoslaviji.

Kacupis je rekao Tanjugu da je u početku rada na razvoju priče shvatio da nema smisla praviti film bez glumca velikog kalibra, poput Defoa (William Dafoe) koji može potpuno sam izneti radnju od skoro dva časa.

Prema njegovim rečima, "nema mnogo glumaca koji mogu postići tako nešto, a Vilijam je bio ostvarenje sna."

"Bilo bi arogantno reći da je Vilijam bio moja prva pomisao, jer se to činilo kao san. Pošto je ovo moj prvi film, ne očekuješ da će neko takvog značaja biti uključen. Ali imao sam sreće da ga dobijem i počastvovan sam", priznao je reditelj

U filmu "Zarobljen" (Inside) prikazanom u četvrtak u Glavnom takmičarskom programu Palića, Defo igra kradljivca umetnina koji se spušta u luksuzan stan na vrhu nebodera, kako bi ukrao zbirku slika austrijskog ekspresioniste Egona Šilea (Schiele 1890-1918) gde ostaje zarobljen.

U skoro dvočasovnoj drami Defoov lik Nemo preživljava dane sa malo hrane i vode, pokušavajući da se izbavi iz neplanirane tamnice, dok postepeno umno gubi dodir sa stvarnošću i telesno biva povređen.

Kacupis je dodao da samog Defoa smatra "za umetničko delo, i može biti izložen u muzeju".

"Savršen je. Telesan je glumac. Igra svojom prisutnošću i telom. To je bilo potrebno za film u kome nema dijaloga. Sve je na pokretima tela, izrazima lica, interakciji sa okruženjem. Defo je jedan od najvećih živućih glumaca", naveo je Kacupis.

Prema njegovim rečima, "Zarobljen" se ne može žanrovski odrediti, pogotovo ne samo kao psihološka drama, a nije želeo ni da to bude triler ili film strave, već se nada da će gledaoci brzo sami shvatiti o čemu se radi.

Kacupis je rekao da bi se njegovo ostvarenje moglo shvatiti kao priča o preživljavanju, slično "Odbačenom" (Lost) ili "Sve je izgubljeno" (All Is Lost), ili kao savremeni Robinson Kruso, čak uz dozu mistike zahvaljujući pomenu dela pesnika Vilijama Blejka (Blake) "Venčanje raja i pakla".

Kad je pisan scenario bila je ideja da se u prizorima kada Defo otvara frižider čuje neka "najsmešnija pesma ikad", i izbor je pao na "Makarenu".

"Posle sam video da 'Makarena' ima široku upotrebu. Američke trupe u Iraku su je kao 'psaj ops' koristile pri ulasku u sela u Iraku da se druže sa decom i pokažu da su prijateljski nastrojeni. Tako i stan poručuje Nemu: 'Ovde sam, prijatelj sam, ali ču te mučiti'", rekao je Kacupis.

Govoreći o upotrebi Šileovih dela u radnji filma, Kacupis je naglasio da je uz pomoć kustosa uspeo sklopiti autentičnu zbirku jednog od svojih omiljenih umetnika, kome se divi.

"Oblici tela koje je Šile slikao izgledaju kao Vilijamovo telo kad počinje da pati od izgladnjelosti i ostalog. To je bilo ključno da odaberem Šileovo delo. Nemovo telo na kraju izgleda kao delo koje je hteo ukrasti", rekao je reditelj.

Kacupis je naveo da "Zarobljen" govori o tome kako smo nakon pandemije i njome uslovljene zaključanosti "konačno shvatili moć umetnosti u svakodnevnom životu, ne samo slika, muzike i filmova, već svakog njenog oblika".

"Shvatili smo da nam je jedini pravi saputnik umetnost i da je dosta konzumiramo. Film govori koliko je umetnost važna u našim životima, a da to čak ne razumemo u potpunosti", istakao je Kacupis.

Prema njegovim rečima, nacisti su stavljali zatvorenike u sobu praznih zidova, gde bi poludeli posle izvesnog vremena.

Kacupis sa scenaristom "Zarobljenog" Benom Hopkinsom kao svoj sledeći film razvija "roud muvi" po zemljama bivše Jugoslavije.

Na to ga je, između ostalog, nadahnula mentorka sa studija u Velikoj Britaniji srpska vizuelna umetnica Breda Beban (1952-2012), čije delo se može videti u "Zarobljenom".