Luis Garsija Montero za Tanjug: Srbi dobro prevode Lorku i Maćada

BEOGRAD - Direktor Instituta Servantes i španski pesnik Luis Garsija Montero kaže da Srbija ima stručnjake za španski jezik na svetskom novu, da u Španiji postoji veliko interesovanje za prevode Vaska Pope, i da bi dve zemlje trebale zajednički da izrade rečnik fudbalskog žargona.

Montero je rekao Tanjugu da kao direktor Instituta Servantes ima obavezu da posećuje njihove centre širom sveta, kako bi se upoznao sa načinom funkionisanja i zaposlenima, a obeležavanje 20 godina rada instituta u Beogradu je bio povod više da dođe juče i danas u Srbiju.

"Još jedan razlog je činjenica da postoje širom sveta referentna imena kada su u pitanju hispanska kultura i španski jezik, a na Filološkom fakultetu ima nekoliko stručnjaka na svetskom nivou", ocenio je Montero.

Pored zaposlenih u Institutu Servantes, Montero se susreo u četvrtak i sa hispanistima Filološkog fakulteta u Beogradu, kao i sa predstavnicima Jeverejske opštine, usled veza koje se tiču sefardskog nasleđa.

Institut Servantes u Beogradu je na inicijativu svog prethodnog direktora Enrikea Kamaća Garsije i uz saradnju sa sadašnjim Đuzepom Marijom De Sagaroma pripremio Mapu kroz sefardski Beograd, koja kroz šetnju upoznaje sa istorijskom i kulturnom zaostavštinom Jevreja Sefarda, podsetio je Montero.

Danas se Montero sastaje i sa predstavnicima udruženja Španskih boraca, jer ističe da su se brojni pripadnici internacionalnih brigada "borili za špansku republiku i uspostavljanje demokratije", tokom Španskog građanskog rata 1936-1939.

Prema njegovim rečima, što se tiče sveta španska kultura se nalazi u dobrom trenutku, ponajviše zahvaljujući muzici na španskom jeziku, sa svih meridijana, ali i "velikom uspehu španskog filma".

"Imam prijatelje koji su naučili osnove španskog zahvaljujuči muzici ili su gledali latinoameričke i španske serije. To je jedan do dobrih načina za širenje jezika i kulture", istakao je Montero.

Podsetivši da Institut Servantes organizuje brojne festivale posveće filmu, organizuje koncerte i izložbe, i pomaže špansku književnost, Montero je primetio i da se njihove prostorije, sa galerijom u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu nalaze izvanrednom mestu za obavljanje kulturnih aktivnosti.

Montero je ocenio da je danas ključna reč interkulturalnost, jer nakon što je "globalizacija učinila to što je učinila, trebamo se okrenuti tome da se različtii identiteti ne bore, već da sarađuju i obogaćuju jedni druge".

"Kroz kulturu se najbolje upoznaju drugi ljudi i zemlje. Za Srbiju je dobro da predstavlja svoju kulturu u Španiji, kako bi je i mi bolje upoznali. Taj put uvek mora ići u dva smera. Nije dobro da samo mi ovde vama predstavljamo špansku kulturu, već treba i mi da upoznajemo srpsku", naglasio je Montero.

Kao neko ko dolazi iz sveta književnosti - pored pesništva, kao istaknuti predstavnik pokreta "Nova (druga) sentimentalnost", profesor je i španskog na Univerzitetu u Granadi - Montero je rekao da je najveće interesovanje za književnost sa naših prostora bilo kada je 1961. godine Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost.

"Osim Andrića svakako postoji veliko interesovanje za prevođenje Vaska Pope kao jednog od vaših najznačajnijih pesnika", rekao je Montero, dodavši i da se u Srbiji "jako dobro prevode" španski pesnici Federiko Garsija Lorka, Antonio Maćado i drugi.

Nedavno je počelo snimanje serije "Ožiljak", prve špansko-srpske koprodukcije, a trenutno se u Pozorištu na Terazijama igra mjuzikl "Žene na ivici nervnog sloma", po istoimenom filmu španskog reditelja Pedra Almodovara.

"Mjuzikl i koprodukcija serije su dobri primeri za interkulturalnost, jer takva vrsta saradnja pomaže da zajedno realizujemo ideje i da učimo jedni od drugih", istakao je Montero.

Jedna od misija Instituta Servantes je da poveže visoku i pop kulturu, a Montero ističe da "nema smisla razdvajati ta dva koncepta, jer kad ih povežete dobijate interkulturalnost".

Ponovivši da u Srbiji postoje izuzetno dobri hispanisti i lingvisti, Montero je primetio da se jedna od njihovih studija se bavila stereotipima u španskom i srpskom jeziku, koji se tiču kako govorimo o muškarcima i ženama.

Prema njegovim rečima, analizirajući brojne narodne izreke, refrene iz pesama i sve ono što čini živi jezik, preko kojih se stereotipi prenose, vidi se da su zajednički za oba jezika.

Montero je istakao i da bi bilo zanimljivo da se "radi zajednički na rečniku fudbalskog idioma, žargona, jer je jako specifičan, a fudbal je izuzetno popularan u obe zemlje i može da radi na zbližavanju i povezivanju".

Upitan kako vidi ulogu i budućnost pesništva u doba tehnoloških promena i društvenih mreža, Montero je istakao da je "izuzetno važno da se nauka i tehnologija razvijaju, ali to ne može da se dešava bez društvenih nauka".

"Ukoliko ne razmišljamo da je u središtu svega toga čovek, onda će i nauka i tehnologija raditi u interesu novca i biznisa, a to neće biti dobro za ljude. Društvene nauke i čovek treba da budu u središtu nauke i tehnologije, koja je u službi kvaliteta života", naveo je pesnik.

Montero je dodao da je "poezija u svemu tome izuzetno važna".

"Pesnik koji mesec dana traži pravu reč za pesmu je sličan svima nama koji pokušavamo da nađemo smisao svoje duše. A ljudi na društvenim mrežama neka vode računa i prvo razmisle, pa onda nešto objave. To je danas retko. Prvo se dela, a onda misli o tome šta je rečeno", upozorio je Montero.