Goran Milašinović: Srpski kulturni identitet je u tranziciji

BEOGRAD - Predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa Uneskom Goran Milašinović izjavio je danas da tzv. Kosovo trenutno nema snagu za članstvo u toj organizaciji, da se unazad dve decenije iz jugoslovenskog vraćamo u srpski identitet i da je ljudima nakon 20. veka dekonstrukcije i nihilizma potrebam povratak nematerijalnom.

Milašinović je rekao Tanjugu da je pozorišni reditelj Jagoš Marković (1966-2023) bio tipičan predstavnik našeg mentaliteta "beskrajno talentovan i vredan", koji je istovremeno osećao veliku potrebu za slobodom.

Prema njegovim rečima, to je tipična karakteristika istočnih naroda, dok na zapadu "nemaju toliku želju za slobodom, imaju veću za redom, disciplinom i uređenošću".

Milašinović je naveo da pripadnici srpske dijaspore u svojim kućama žive kao i dok su bili u domovini, dok na ulici i u javnim ustanovama žive po pravilima zemlje u koju su došli.

Prema njegovim rečima, "potrebno je da se pojavi generacija koja će pretrpeti kazne, da se restrikcijama natera na neku vrstu reda i discipline, i kad se pojavi druga generacija biće sve u redu".

"Nas na istoku određuje nečistoća, prljavština je svuda. To je isto postojalo pre sto godina na Zapadu, ali se pojavila generacija kaznama naterana na drugačije. Kad se neko rodi u čistom, njemu smeta prljavo", primetio je Milašinović.

Ako se želimo civilizovati po modelu Zapada, potrebno je da jedna generacija pretrpi ozbiljne kazne i da država ima snagu da kažnjava, naglasio je Milašinović.

Prema njegovim rečima, kulturni obrazac dekonstrukcije je odredio 20. vek, poništene su sve norme i sada "imamo situaciju vere ni u šta, jedina je vrednost novac i materijalno", što se vidi i kroz umetnost i kulturu.

"Neke jake strasti poput volje za moći i vlasti su postale dominantne. Danas nemate nijednu partiju iza koje stoji konzistentna teorija. U liberalnim pokretima možete da vidite desničarske stavove. Jedino postoji borba za vlast", ocenio je Milašinović.

"Nikad više psihijatrijskih bolesnika, bolesti zavisnosti, sve su to begovi iz realnosti u neke druge sfere", upozorio je Milašinović.

Završna faza liberalnog kapitalizma, u kojoj je važno poništiti sve vrednosti, programski je razvijana da dovede čoveka u fazu potpunog nihilizma, u kome ništa nije vredno, upozorio je Milašinović.

"Čini mi se da nam trebaju neke nove teorije, vera u nešto novo ili tradicionalno. Povratak u nematerijalno da bi se čovek osećao zadovoljno i srećno", ocenio je Milašinović.

Prema njegovim rečima, od 1918. godine, ali i ranije, postoji ozbiljan pokret da se srpski kulturni obrazac zameni jugoslovenskim, i da se formira nova jugoslovenska nacija, a da se dešava "vraćanje na srpski kulturni obrazac tek od 2000. godine".

"Kad gledate kulturnu baštinu, kao zemlja nismo bolji ni lošiji od drugih. Bugari imaju puno više od nas, ali mislimo da imamo više da ponudimo od njih. Iznenađujuće je da neke velike države nemaju mnogo toga da ponude kulturi sveta, kao Sjedinjene Države, ali imaju druge vrednosti", ocenio je Milašinović.

Zato je bitna skromnost i da istražimo šta jeste naša kulturna vrednost koju možemo ponuditi svetu, pošto Milašinović podseća da svetski stručnjaci često primećuju: "Imate li nešto drugo sem crkve?"

Pošto to nije tačno, srpska Komisija za Unesko pokušava da predstavi svetu palatu rimskog cara Galerija i rimski put kroz Srbiju, "jer nas to stavlja u kontekst zapadne civilizacije".

Prema njegovim rečima, potrebno je sprati "jednu vrstu ljage i nipodaštavanja koji potiču od izabranih krugova na Zapadu prema kojima se Balkan smatra apsolutnim dnom sveta kada je reč o kulturi", još od 19. veka.

"Oni kažu: 'Na Balkanu se kolje, zverstva, silovanja'. Onda mi njima kažemo: 'Ali to ste sve vi radili pre 200 godina u Africi i celom svetu'. Oni kažu: 'Da, to su radili naši preci, ali mi više nismo takvi'", naveo je Milašinović.

Prema njegovim rečima, i krilatica Zapadni Balkan je izmišljena da bi se ostvarila ideološka struktura, a nama je važno da pokažemo da smo narod koji baštini zapadnu civilizaciju.

Primetivši da je "teško opisati naš kulturni obrazac u ovom trenutku", Milašinović je dodao da je najbliže istini da nas određuje tranziciona kultura, odnosno menjamo se posle izlaska iz socijalizma, i iz jugoslovenskog u srpski kulturni obrazac.

"Građani Srbije danas nisu Srbi iz 19. veka, niti su oni koji će živeti za 50 godina. Mi smo u jednoj vrsti tranzicije. Možete sresti izvanredne umove uklopljene u zapadnu civilizaciju, kao IT stručnjaci. Imamo postepeni razvoj, ko zna kako će to posle izgledati", rekao je Milašinović.

Prema njegovim rečima, za promenu je potreban jedna generacija koja će biti značajno uklopljenija u svet, pošto je globalizacija neminovna.

Milašinović je ocenio da danas tzv. Kosovo nema snagu da svojim argumentima postane član u Unesko, pošto uništava kulturnu baštinu koja je na listi same organizacije.

"Zahvaljujući sponzorima koji su veoma moćni, ono lobiranjem dolazi u situaciju da je blizu toga. To smo videli kada su 2015. aplicirali i kada smo tesnim rezultatom uspeli da izbegnemo kandidaturu", rekao je Milašinović.

Prema njegovim rečima, "sada bi se desilo isto", i u slučaju glasanja bi upotrebili sva naše diplomatska sredstva i puteve da dokažemo svetu "da takozvana republika Kosovo uopšte nije spremna da bude član organizacije".

"Mi kažemo da po ustavu nije ni legalno, ni legitimno. Kosovo nije država. Ujedinjene nacije su odgovorne politički za tu teritoriju. Ako imate intenciju, koja je jasno dokazana, da srpsku kulturnu baštinu uništavate i pretvarate u svoju, onda apsolutno nemate legitimnost da aplikujete za organizaciju", ocenio je stručnjak.

Milašinović je naveo da su šanse Kosova u odnosu na 2015. godinu lošije, pre svega zato što je popravljena srpska pozicija u Unesku.

Naveveši da ne voli previše hvaliti rad i poziciju srpske strane, Milašinović je dodao da je činjenica da su upisi nematerijalne kulturne baštine i rad u drugim programima Unesko, a posebno predsedavanje Izvršnim savetom, "podigli naš ugled".

Prema njegovim rečima, ne postoje signali da će Priština pokušati nešto ove godine, jer "za njihove sponzore postoje ozbiljniji problemi nego što su oni u ovom trenutku".

"Postoje argumenti kojima možemo i dalje da utičemo na svet, ali budući da je politizacija dominanta, i političkim silama koje su snažnije od nas je stalo da se Kosovo proglasi nezavisnom državom od svih država u Ujedinjenim nacijama, nije nam lako ni u Unesku", zaključio je Milašinović.