Srđan Krstić: Metju Peri je imao sve, a bio je duboko nesrećan

BEOGRAD - Urednik u izdavačkoj kući Laguna Srđan Krstić kaže da nije iznenađen smrću glumca Metjua Perija, čija iskrena autobiografija pokazuje da je uprkos uspehu bio duboko nesrećan, da mu nisu pokušali pomoći, i da njeno čitanje može biti korisno svima.

Krstić je rekao Tanjugu da nema informaciju da je Peri (1969-2023) bio spreman da dođe na promociju svoje autobiografije u Beograd, a u javnosti pomenut iznos od 100.000 ili 200.000 dolara izdavačke kuće nemaju za dolazak pisca, niti bi neki tiraž u Srbiji to mogao isplatiti.

Prema njegovim rečima, Perijeva knjiga "Prijatelji, ljubavnici i velika strašna stvar" je bila u planu za početak sledeće godine, njena priprema je bila u završnoj fazi, a izdavanje je ubrzala iznenadna glumčeva smrt.

Krstić je priznao da ga Perijeva smrt nije začudila, jer i pored toga što se nije drogirao, imao je dosta problema sa zdravljem, koji poslednjih godina nisu bili direktno vezani za zavisnost.

"Na mene je ostavilo najjači utisak da je to čovek koji je imao sve, bio je lep, mlad popularan, imao puno novca, a bio je duboko nesrećan", ocenio je Krstić.

Prema njegovim rečima, knjiga govori o tome da je bez obzira šta nam se predstavljalo da je cilj u životu, bitno ono što je u nama samima.

"Kad je imao sve i bio jedan od najpopularnijih na planeti, bio je duboko nesrećan. Kako sam kaže: 'Sedeo sam po ćumezima, kontaktirao sa dilerima i pravio planove kako ću da obezbedim sebi pilule'", rekao je Krstić.

Peri je bio zavisnik od alkohola i medikamenata, i nije mogao izaći iz praznine koju je osećao duboko u sebi, bez obzira na sve što je postigao, dodao je Krstić.

Pomenuvši da je bio u vezi sa glumicom Gvinet Paltrou, kao i Džulijom Roberts, "koju je ostavio jer se uvek plašio da ne bude ostavljen", Krstić je ocenio da takav postupak ukazuje na preventivni "mehanizam da ne bi bio povređen i ostavljen".

"Kad je video Roberts u trenutku kad je primala Okara, bio je u bolnici na odvikavanju, samo se pokrio preko glave. Čovek koji je bio svestan šta propušta zbog onoga što ga muči, a ne zna kako sa tim da se izbori", naveo je Krstić.

Perijev lik Čendlera Binga iz "Prijatelja" mnogima je obeležio mladost, odrastanje i život, a Krstić je dodao da je to bila uspešna i fina serija u kojoj nije bilo ružnih stvari, a kada umre glumac "na neki način umre i lik, i to je ono što ljude pogađa"

"Ljudi od autobiografije očekuju sve, i on je to uradio. Ne pominje imena nekih glumica i likova koji su bili značajni u njegovom životu, ali pričao je o sebi veoma otvoreno i to je jako retko", primetio je Krstić.

Ocenio je da, da su se neki drugi ljudi možda zapitali da Peri ima problem i da bi mu bilo potrebno lečenje, on onda možda ne bi davao "Prijateljima" ono što je davao 10 godina, jer je "takav kakav je, bio koristan seriji".

"To su neka moralna pitanja koja se postavljaju. To je čovek sa problemom za koga su svi znali, i niko se nije trudio mnogo da pomogne i izbavi ga iz toga, da kaže: 'Nećeš igrati u seriji ako se ne središ'. Nije bilo uslova, on im je odgovarao takav", naveo je Krstić.

Navodeći da Peri "drugi put nije imao", Krstić je ocenio da je zato "knjigom želeo da pomogne drugima da se leče od zavisnosti''.

Najbolju prođu imaju autobiografije u kojima se "priča iskreno i oseti se dah života", a kao primer Krstić je naveo knjigu "Apsolutna istina" boksera Majka Tajsona koji je, kako je naveo, bio "brutalno otvoren i to ljude privlači".

Prema njegovim rečima, odlično se prodaje knjiga "Umetnost pobede" osnivača kompanije ''Najki'' Fila Najta u kojoj se oseća da se mučio, "da ništa nije išlo glatko, život ga udara, a on se snalazio".

Govoreći o delu "Svet: Porodična istorija" britanskog istoričara Sajmona Sibaga Montefjorea, Krstić je rekao da je to "čudesna knjiga, vrlo ambiciozna", različita od istorija sveta na koje smo navikli.

Prema njegovim rečima, umesto da kako smo navikli napiše istoriju Evrope i ponešto malo sa strane, Montefjore pokazuje kako se istorija odvijala paralelno na svim kontinentima, i kako su mnogi stari narodi bili kulturniji nego mi danas.

Montefjore piše da u starom Rimu nisu bili rasisti, a rasa je koncept uvedena kad su počela evropska pomorska otkrića i osvajanja u Amerikama i Aziji, "da bi neki ljudi mogli da služe kao robovi", naveo je Krstić.

Hrišćani i muslimani su uspeli da ubede sebe da imaju pravo na robove, iako su tvorci njihovih vera apsolutno bili protiv toga, a Krstić je dodao da Montefjore piše i kako su upravnice grupa koje su u Africi hvatale i prodavale robove Evropljanima često bile žene, čuvene po svojoj surovosti.

Prema njegovim rečima, Montefjore pokazuje da svet nije sastavljen od konstrukta na koje smo navikli, a njegova knjiga je "istorija koja će možda otvoriti oči".

Primetivši da Montefjore "veoma insistira na priči o carstvima", Krstić je ocenio da smo i mi iz kulture koja mrzi Turke kao ugnjetavače i osvajače, a nikad nismo imali koncept da smo bili deo Osmanskog carstva, jer bi malo drugačije gledali istoriju ovog podneblja.

Krstić je ocenio da je naš veliki problem što razmišljamo u okvirima 20. i 21. veka, a ljudi u prošlosti a ljudi u prošlosti nisu razmišljali u okviru nacija kao danas.

Prema njegovm rečima, dok su kraljevstva podrazumevala jednu etničku grupu, carstvo je bilo vrlo tolerantno prema drugim etničkim grupama.

Krstić je istakao da Montefjore ukazuje kako bi istorija mogla da se posmatra na drugi način, prvenstveno evropska otkrića, jer govori koliko su patnje i muke nanela narodima koje su Evropljani pokorili.