Dirigent Bojan Suđić: Opera "Falstaf" zahteva angažovanog slušaoca

BEOGRAD - Gost nove epizode video serijala Tanjug Reflektor bio je dirigent Bojan Suđić koji je ovorio o operi "Falstaf" u Narodnom pozorištu u Beogradu.

Suđić je rekao da je "Falstaf" neobična opera iz mnogo razloga, a pre svega zato što se Đuzepe Verdi u svojoj poslednjoj operi ne može prepoznati u odnosu na ranije.

 

Prema njegovim rečima, Arigo Boito je libreto uradio genijalno i opera je na prvi pogled burleska, ali je mnogo više od toga.

"To je burleska kao nosi sva otvorena pitanja pa čak i današnjeg društva. Iza lagane šale, podmetanja, prevrtljivosti i svih mogućih smešnih situacija stoji složena čovekkova priroda koja je sve samo ne savršena. Upravo zbog toga 'falstaf' doživljavamo toliko aktuelno", istakao je Suđić.

Dok druga Verdijeva dela plene muzičkom genijalnošću, arijama i lepotom zvuka, "Falstaf" sve to sadrži ali ne na taj način, istakao je dirigent.

"Ovde Verdi skoro ne propušta šansu da prevari soliste, orjkestar i publiku, pa i dirigenta. Zbog toga je jako teško spremiti ovu urnebesnu operu, koja dokazuje kako Verdi ume da piše komičnu operu. Na višem nivou sa puno pitanja i gorčine", istakao je Suđić.

Prema njegovim rečima, nije slučajno da "Falstaf" nije izvođen u Beogradu 50 godina, jer čak i u inostranstvu to nije naslov koji ide svakodnevno.

"Zahteva angažovanog slušaoca, koji ne dolazi samo da bi se prošetao kroz lagani dekor i lepu ariju, čekajući tenorovo visoko c. Reći ću vam da je proces upoznavanja solista i svih aktera bio veoma dugotrajan i složen", naveo je umetnik.

Suđić je dodao da "Fastaf" traži od svih učesnika daleko više truda i angažmana da uđu u suštinu sopstvene uloge i celine opere.

"Ovde je ansambl na sceni sa 11 glavnih protagonista, od kojih se ne može reći koji je važniji. Upoznavanje sa svim detaljima teksta i muzike će i u buduće predstavljati izazov za publiku, jer 'Falstaf' nije opera za jedno slušanje", naglasio je Suđić.

Prema njegovim rečima, "Falstaf" svakim svojim novim izvođenjem privlači pažnju novim detaljem, a tih slojeva ima toliko da ih muzičari na svakoj probi otkrivaju u velikoj količini.

"Falstaf" je izuzetno zahtevan čak i kada se izvodi koncertno bez scenskih pokreta, jer podrazumeva toliko urnebesnih, brzi situacija koje su toliko osetljive i u idealnim koncertnim uslovima, istakao je Suđić.

"Dirigent ne upravlja samo orkestrom, več mora da usaglasi sve soliste, hor, dešavanja koja su često neočekivana. Za razliku od mnogih opera koje bih uporedio sa vožnjom finog automobila, 'Falstaf' u mnogo čemu predstavlja karting", naveo je Suđić.

U "Falstafu" postoji i poliritmija u nekim situacijama i to je Igor "Stravinski pre Stravinskog", naglasio je Suđić.

"Za mene posle svih opera i samog Stravinskog, 'Falstaf' predstavlja izazov i nikad ne znate da li će ta vrsta preciznosti, hirurških rezova i mogućnosti da se čitava opera odigra u 'furore' ritmu , bez ispadanja, biti dostignuta na svakoj predstavi", priznao je dirigent.

Suđić je dodao da su muzičari u orkestru retko kada uložili toliki angažman u savladavanje partiture, pa opet nisu sigurni da li će im sve ispasti na pravi način.

Prema njegovim rečima, teniskim rečnikom u "Falstafu" su "udarci vrlo brzi i lako možete pogoditi mrežu".

Upitan kako vidi budućnost opere u doba tehnoloških revolucija, Suđić je rekao da o tome često razmišlja i da smatra da je upravo "umetnost ona koja će biti poslednji otklon ljudske civilizacije pred veštačkom inteligencijom".

"Umetnost i nesavršenost čoveka će biti ono za šta ćemo se hvatati, jer ne možemo da odigramo više ni partiju šaha na nivou mašina. Nećemo moći da odsviramo i otpevamo kao veštačka inteligencija, ali ćemo moći da to uradimo na ljudski način, koliko budemo ljudi u budućnosti", naveo je Suđić.