Reditelj Del Monako: Opera "Turandot" je klasično predstavljanje muškog i ženskog principa

BEOGRAD - Gost nove epizode video serijala Tanjug Reflektor biio je reditelj Mario Pavle Del Monako koji je govorio o premijeri opere "Turandot" 23. decembra u Narodnom pozorištu u Beogradu, a potom 30. decembra u "Madlenijanumu".

Del Monako je podsetio da je rođen u Rimu ali je odrastao u Beogradu gde je prve utiske o pozorištu imao kroz "tradicionalniji odnos prema operi gde je muzička dominacija u prvom planu".

  Nakon magistrature režije i kovanja rediteljskog zanata u Beču, i rada u Austriji i Nemačkoj, kod Del Monaka "više dolazi do izražaja u profesionalnom smislu pristup režijskog teatra koji je vrlo zastupljen na zapadu". 

Prema njegovim rečima, kod pripreme "Turandota" u Beogradu je bio najveći izazov "uklopiti dve stilske struje, imeđu dramske dominacije izražaja na sceni i konvencionalnog, tradicionalnog poimanja".

Del Monako je istakao da će publiku privući "pored jako zanimljivog scenskog poimanja dela, sa ekplozivnim dizajnom svetla", i dramska pozadina opere Đakoma Pučinija gde postoji klasična suprostavljenost ženskog i muškog kroz likove princeze Turandot i princa Kalafa.

"Turandot postavlja tri jako komplikovane zagonetke svim kandidatima, kojima su svima (potom) odrubljene glave. Princ Kalaf prvi odgovara na sve tri zagonetke uspešno, parira njenom statusu intelektualnim sposobnostima, na šta nije navikla", podsetio je Del Monako. 

Turandot u prvom vokalnom obraćanju u drugom činu podseća da se davno desila tragedije njene rođake, koju je silovao i ubio tatarski kralj, pa se u njoj nastanio osvetnički duh. Muškarac joj postaje biološki neprijatelj, sa kojim Turandot ne želi da bude, a kad se pojavi onak koji može da joj parira ne prihvata da mu ponudi sopstvenu ruku.

Del Monako je ocenio da se u opera "potencira tema Jungove senke naše podsvesti", a višedimenzionalnosti dela nas pita "šta biramo da činimo kao ljudi osvestimo podsvesne stege naših navika - da li ostajemo stara verzija ili se transforimišemo u nešto novo?"

Prema njegovim rečima, kroz čin samoubistva robinje Liu, koje izazova Turandot, ona je naudila drugom ženskom biću i "postaje ono što se zaklela da uništi". 

"Šta nam je činiti kad postanemo ono što smo zakleli da uništimo? Da li tada zastanemo i razmislimo ili se predajemo sudbini? Ili imamo moć da dovedemo sebe na viši nivo svesti", naveo je Del Monako.

Upitan kako vidi budućnost opere u svetu tehnološke revolucije, Del Monako je rekao da je pozorište, opera. drama i balet, "živo, strastveno, komunalno i kolektivno iskustvo, koje zajedno kao gledaoci delimo sa izvođačima na sceni".

"To jedna digitalna rekreacija ne može da ponovi. Suština teatra je - koliko god bila navežbana svaka predstva, uvek se dešava prvi put, jer postoje manje fluktuacije u kvalitetu, tajmingu, doživljaju. Zbog toga će teatar uvek živeti", ocenio je reditelj.

Prema njegovim rečima, čovekova potreba od davnina je da ima "višedimenzionalni razgovor sa sobom i drugima, a teatar je naš odnos sa drugima u cilju postavljanja dobrih pitanja, a ne da da dobar odgovor". 

 (kraj) arf/