Dragan Stanić: Kakav god da je svet, možemo brinuti o svom narodu i njegovoj kulturi

BEOGRAD - Nacionalne kulture treba negovati tako da bi one same otkrile potencijale univerzalnosti, izjavio je predsednik Matice Srpske Dragan Stanić i istakao da je ta institucija poznata po svojoj brizi o standardnom srpskom jeziku, svojim naučnim časopisima i istraživačkim projektima.

"Odnedavno smo počeli i da organizujemo izradu sabranih dela značajnih stvaralaca, prošle godine smo završili sabrana dela Borislava Mihajlovića Mihiza, a sada smo pristupili izradi dela Čedomira Popova", rekao je on u intervjuu za današnju "Politiku".

Među časopisima ove kulturne i naučne institucije je i Letopis Matice srpske, najstariji književno-naučni časopis u svetu, koji izlazi već dva veka i koji, prema Stanićevim rečima, posvećeno gradi identitet srpske kulture, prenoseći taj zadatak iz epohe u epohu, iz države u državu, iz jednog vrednosnog sistema u neki sasvim drugačiji.

Osnovna poruka časopisa, istakao je Stanić, jeste da kakav god svet bio, mi možemo brinuti o sebi i o svojim bližnjima, o svom narodu i njegovoj kulturi, pa u svim tim okolnostima opstanak nas samih možemo i moramo neprestano uzdizati ka višim oblicima ljudskog dostojanstva.

Govoreći o tome kako zaključci sa nedavno održanog naučnog skupa u Matici srpskoj o srpskom jeziku i rodnoj ravnopravnosti odgovaraju na savremene izazove u društvu, rekao je da se u vezi sa tzv. rodno osetljivim jezikom pojavljuju bar dva veoma ozbiljna problema.

"Prvo sam pojam roda je potpuno nejasan pa, kako je na skupu u Matici srpskoj, pokazao Slobodan Antonić, taj pojam može imati čak stotinak različitih značenja, sa opasnošću njihovog daljeg umnožavanja. Na jednom nejasnom pojmu, kada ne znamo tačno o čemu govorimo, nikakva valjana pravna kodifikacija ne može i ne sme biti urađena", istakao je on.

Dodao je da je, kada je tzv. Zakon o rodnoj ravnopravnosti donesen, pre tri godine, bilo predviđeno da od 2024. godine kreće primena sankcija protiv onih koji ne sprovode tzv. rodno osetljivog jezika, a da je taj pojam pun manjkavosti nastalih zbog činjenice da su ovu normu ispisivali ideološki ostrašćeni ljudi a ne istinski poklonici srpskog jezika i njegovih izražajnih mogućnosti.

"Sve što se tiče jezika i njegovih izražajnih mogućnosti ne bi smelo da bude strogo zakonski sankcionisano. Ukoliko sankcije ostanu, to je siguran put kojim uvodimo pravno, državno nasilje tamo gde bi trebalo da bude prostor ispoljavanja ljubavi, senzibilnosti, međusobnog razumevanja i poštovanja, te potrebe za valjanim i lepim izražavanjem", rekao je Stanić.

Ocenio je da bi jeziku trebalo prepustiti da spontano u dužem vremenskom periodu sam odredi šta će prihvatiti, a šta odbaciti.