Astronomi: Saturnovi prstenovi će nestati u budućnosti

NJUJORK - Nova istraživanja sugerišu da Saturnovi ledeni prstenovi u budućnosti neće biti vidljivi ljudima koji posmatraju nebo kroz teleskope.

Nova analiza podataka prikupljenih misiji NASA pod nazivom Kasini, koja je kružila oko planete između 2004. i 2017., otkrila je nove uvide u to koliko dugo prstenovi postoje i kada bi mogli nestati iz vida. Nalazi su podeljeni u tri studije objavljene u maju.

Naš solarni sistem i njegove planete nastali su pre otprilike 4,6 milijardi godina, a naučnici su dugo raspravljali o starosti i poreklu Saturnovih prstenova.

Neki astronomi tvrde da svetli, ledeni prstenovi moraju biti mlađi od očekivanog jer nisu erodirani i potamnjeni interakcijama s meteoroidima tokom milijardi godina, prenosi CNN.

Podaci objavljeni u časopisu Ikarus podupiru ovu teoriju o prstenovima koji su se pojavili dugo nakon početne formacije Saturna.

"Naš je neizbežan zaključak da Saturnovi prstenovi moraju biti relativno mladi prema astronomskim standardima, stari samo nekoliko stotina miliona godina", rekao je Ričard Durisen, profesor astronomije na Univerzitetu Indiana Blumington.

"Ako pogledate Saturnov satelitski sistem, postoje i druge naznake da se tamo dogodilo nešto dramatično u poslednjih nekoliko stotina miliona godina. Ako Saturnovi prstenovi nisu stari kao planeta, to znači da se nešto dogodilo kako bi se formirala njihova neverovatna struktura, a to je vrlo uzbudljivo proučavati", nastavio je on.

Istraživači veruju da se sedam prstenova formiralo dok su još dinosaurusi hodali Zemljom. Saturnovi prstenovi uglavnom se sastoje od leda, a samo mali procenat pripada kamenoj prašini koju u svemiru stvaraju razbijeni fragmenti asteroida i mikrometeoroidi.

Komadići, slični zrncima peska, sudaraju se s česticama u Saturnovim prstenovima i stvaraju plutajuće krhotine dok materijal prstena kruži oko planete.

Uočeno je da prstenovi gube mnogo tona mase u sekundi, što znači da im nije preostalo puno vremena, astronomski gledano. Istraživači procenjuju da će prstenovi postojati još najviše nekoliko stotina miliona godina.

"Pokazali smo da masivni prstenovi poput Saturnovih ne traju dugo", rekao je Pol Estrada, istraživač u NASA-inom istraživačkom centru Ejms u Mauntin Vjuu, u Kaliforniji.

"Može se nagađati da su relativno maleni prstenovi oko drugih ledenih i gasovitih džinova u našem solarnom sistemu preostali ostaci prstenova koji su nekad bili masivni poput Saturnovih. Možda će neko vreme u ne tako dalekoj budućnosti, astronomski govoreći, nakon što se Saturnovi prstenovi izbruše, izgledati više poput retkih prstenova Urana", dodao je.

Istraživači ističu kako postoji mogućnost da su tamni prstenovi oko Neptuna i Urana nekada bili veći i svetliji, slično kao što su sada Saturnovi prstenovi.

Naučnici još uvek ne znaju sa sigurnošću šta je stvorilo Saturnove prstenove, ali moguće je da je gravitacijska nestabilnost uništila neke od ledenih meseca koji kruže oko džinovske planete, stvarajući dovoljno materijala da se povuče u prstenove koji okružuju Saturn.

Buduće misije proučavanja nekih od Saturnovih meseca mogle bi otkriti više informacija o tome koji su događaji stvorili prstenove i dovesti do drugih otkrića.

"Ako uspemo otkriti šta se dogodilo u tom sistemu pre nekoliko stotina miliona godina da bi se formirali prstenovi, možda ćemo otkriti zašto Saturnov mesec Enceladus izbacuje iz svojih dubokih okeana oblake vode, leda, pa čak i organskog materijala. Možda bismo čak završili pronalaženjem gradivnih blokova samog života na Enceladusu", zaključio je Durisen.