Jelena Begović: Država je prepoznala značaj nauke

BEOGRAD - Ministarka nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelena Begović izjavila je danas da je država Srbija prepoznala koliko je nauka bitna i da smo zbog toga dobili najveće pojedinačno ulaganje u nauku u Srbiji ikada - Bio4 campus

Na događaju pod nazivom "Stvaramo budućnost kroz spoj nauke, tehnologije i inovacija" u Jugoslovenskoj kinoteci, koji je organizovalo Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija, Begovićeva je dodala da je svaki naučnik u Srbiji doprineo tome i da je to ulaganje u budućnost, ali i promena odnosa države prema nauci.

"19. aprila Srbija je dobila novi centar evropske izuzetnosti u Kragujevcu, jedini van EU, na šta treba da budemo ponosni. To je jedinstvena infrastrukatura u zemlji koja će svima biti dostupna iz oblasti nano tehnologije, veštačke inteligencije, biosenzora, digitalizacije i to je nešto što Srbiji treba. Nadam se da će u godinama koje dolaze biti još toga", rekla je Begović predstavljajući rad i dosadašnje postignute rezultate Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.

Govoreći o Bio4 kampusu, Begovićeva je rekla da je to platforma za saradnju akademije, obrazovnog i naučnog dela, startup zajednica i velikih kompanija.

"Svi će se oni naći na parceli od 23 hektara. Okupili smo naučnu zajednicu oko četiri stuba o biomedicina, biotehnologija, bioinformatika sa veštačkom inteligencijom i biodiversitet. Treba da budemo svesni da smo mala naučna zajednica i za bilo kakav uspeh treba nam kritična masa. Imamo sjajne naučnike, ali fali nam kritična masa, pa je ideja bila da u Bio 4 okupimo naučnike oko šire teme", istakla je ministarka.

Dodala je da su svi naučno tehnološki parkovi različiti, a da smatra da će centalna zgrada Bio4 kampusa biti jedan od zaštitnnih znakova Beograda i da će biti i jedna od turističkih atrakcija prestonice.

Rekla je da se planira se proširenje naučno-tehnološkog parka u Beogradu za startup zajednicu.

"Cilj je da dođemo do 1.000 startapova i da ćemo tada dostići prvi junikorn. To su startapovi koji su dostigli vrednost milijardu dolara", rekla je ministarka.

Kako smatra, ukrupnjavanje je rešenje i za druge oblasti nauke.

"Imamo oko 70 malih instituta. Ideja je o simbiozi. Imamo institute od 20-30 ljudi, zašto ne bismo imali institute od 200 ljudi koji imaju veću snagu prema svima. U Bio4 kampusu okupili smo devet instituta i šest fakulteta koji će preći u kampus", rekla je Begovićeva.

Ističe da je potpuno svesna da mora da se ulaže u infrastrukturu i dodaje da su naučnici zaslužili da imaju poseban tretman, jer je, kako kaže, najbolje što imamo u zemlji, najbolja reklama za našu zemlju i zajednica koja daje vrlo konkretne rezultate kada se stimuiliše i jasno usmeri ka tome šta treba da radi.

Pored toga, istakla je da imamo naučno-istraživačke centre velikih svetskih kompanija u Srbiji.

"Trenutno razgovaramo sa onim najboljima kao što su 'Takeda', 'Roš', 'Fajzer'. Nedavno nas je kontaktirao 'Ginko bajovorks', jedna od najvećih američkih biotehnoloških kompanija. Rekli su nam da već godinu dana prate priču o Bio4 kampusu i da bi voleli da dođu da pričaju sa nama kako mogu da se uključe sa nekom svojom istraživačko-razvojnom sa istraživačko razvojnom proizvodnjom", rekla je ministarka.

Kako je kazala, naučnici, a posebno naši, su najbolji u rešavanju problema i kako smatra, treba da im posvetimo rešavanje problema koji su najveći izazovi za Srbiju, a to su prema njenom mišljenju: povećanje nataliteta, povratak mladih iz dijaspore, oživljavanje i podmlađivanje sela, nedostatak radne snage, ravmnomerni regionalni razvoj, energetska samoodrživost Srbije, povećanje iskorišćenja obnovljivih izvora energije, odgovor na klimatske promene.

Pomoćnica ministra za nauku Marina Soković navela je da u Srbiji ima 19.514 istraživača, od čega su 54 odsto žene, a 46 odsto muškarci.

"Ministarstvo finansira 12.045 istraživača u Srbiji. Kada govorimo o istraživačima, moramo reći da skoro u svakoj oblasti dominiraju žene, osim u inženjerskim naukama gde su žene zastupljene sa 42,2 odsto. Inženjerstvo je tradicionalno muški deo nauke, ali i tu žene polako pristižu muškarce", navela je Sokovićeva.

Pomoćnica ministra za nauku Ivana Vukašinović izjavila je da su naši naučnici u proteklih nekoliko godina ostvarili zapažene rezultate i priključili se mnogim naučnim projektima u Evropi.

"Kroz Horizont Evropa programe u 2021. i 2022. ugovorili smo blizu 60 miliona evra i povećali uspešnost na blizu 20 odsto. U Cost programu predstavnici Srbije učekstuju u 97 akcija, dok je kroz Eureka program realizovano 89 projekata sa našim naučnicima. U bilateralnoj saradnji aktivna je saradnja sa 14 zemalja i realizovano je 1.450 projekata", navela je Vukašinovićeva.

Pomoćnik ministra za nauku Vladimir Milovanović izjavio je da je Srbija, prema Izveštaju Evropske komisije, zemlja inovator u nastajanju.

"Beležimo bolje rezultate nego zemlje u regionu. Prema Global Innovation Indexu Srbija je na 55.mestu, u odnosu na 135 zemalja, a Europian Innovation Scoreboard Srbija beleži viši rast performansi od 15,6 odsto, u poređenju sa zemljama EU koje beleže rast od 9,9 odsto", naveo je Milovanović.

Dodao je da je prema indeksu Startup genome Srbija rastući startap sistem koji beleži 600-800 startapova, sa 20 odsto novih svake godine, da smo u 20 najboljih sistema među dostupnostima talenta i da startap sistem raste 75 odsto u prethodnom periodu.

"Mi imamo 250.000 studenata od čega 60.000 IT i tehnike, imamo 40.000 IT developera. Mi smo znatno veći od svih zemalja regiona uključujući Rumuniju i Bugarsku", rekao je Milovanović.

Naveo je da je najveći broj startaupova, preko stotinu, iz gejming industrije i da 360 miliona ljudi u svetu igra naše igrice.

"Naš IT industrija u prethodnoj godini zaradila je 2,7 milijardi evra, i sada je to najveća grana industrije", naveo je Milovanović.