Ministarka kulture Tamara Vujović traži od Vlade Crne Gore saglasnost za spomen-obeležje mitropolitu Afilohiju

PODGORICA - Nakon reakcije Eparhije budimljansko-nikšićke i povlačenja rešenja Ministarstva kulture i medija o odbijanju podizanja spomen-obeležja mitropolitu Amfilohiju, ministarka kulture Tamara Vujović uputila je danas Vladi Crne Gore predlog za davanje prethodne saglasnosti Opštini Berane za podizanje spomenika.

Iz tog resora je, uz biografiju mitropolita Amfilohija, između ostalog, saopšteno da će život i delo Amfilohija ostati "trajna duhovna zaostavština, jer se kroz nju prepoznaje snaga znanja i univerzalnih ljudskih vrednosti koje treba da čine osnov svakog društva i države".

Vujović je juče saopštila da je povukla rešenje kojim se odbija zahtev Opštine Berane za podizanje spomenika mitropolitu Amfilohiju i izvinila se građanima Crne Gore i Eparhiji budimljansko-nikšićkoj, zbog propusta resora kojim rukovodi.

Vujović je to rekla nakon što je Eparhija budimljansko-nikšićka reagovala na odluku crnogorskog Ministarstva kulture i medija da odbije zahtev Opštine Berane za podizanje spomen-obeležja mitropolitu Amfilohiju istakavši da je argumentacija u obrazloženju "klimava i porozna", a navedeni razlozi "u najmanju ruku pravno skandalozni, a implicitno i zlonamerni".

Za Eparhiju je najsporniji bio citirani član 10 Zakona o podizanju spomen-obeležja u obrazloženju povučenog rešenja, ali i primedba da je mitropolit Amfilohije umro pre samo četiri godine, a da se spomenici podižu preminulima pre 20 i više godina. Pomenuti zakon, međutim, predviđa mogućnost da spomen-obeležje bude podignuto i pre protoka tog vremena, uz saglasnost Vlade Crne Gore.

U današnjem saopštenju Ministarstva kulture i medija dostavljenom medijima, ministarka Vujović od Vlade Crne Gore traži prethodnu saglasnost za podizanje spomen-obeležja mitropolitu crnogorsko primorskom Amfilohiju, pre isteka roka, uz obrazloženje:

"Amfilohije - svetovno Risto Radović (1938-2000) bio je Mitropolit crnogorsko-primorski. Njegova počasna liturgijska titula je glasila: Arhiepiskop cetinjski, Mitropolit crnogorsko primorski, zetsko brdski i skenderijski i egzarh sveštenog trona pećkog.

Rođen je 7.januara 1938. godine u Barama Radovića, Opština Kolašin. Osnovnu školu je završio u Manastiru Morači, a Bogosloviju Sv. Save u Beogradu. Diplomirao je na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1962. godine, a uporedo je studirao I klasičnu filologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Postdiplomske studije nastavio je u Bernu i Rimu, gde je magistrirao na Istočno-pontifikalnom institutu 1965. godine. Nakon toga odlazi u Grčku pravoslavnu crkvu, gde je primio sveštenički čin jeromonaha 1968. godine, kada je u Atini odbranio doktorat.

U Parizu na Pravoslavnom institutu Sv. Sergije bio je profesor, a od 1976, postaje docent, pa redovni profesor na Bogoslovskom fakultetu Sv. Jovana Bogoslova u Beogradu (kasnije pravoslavnog Bogoslovskog fakulteta), a dva mandata bio je dekan fakulteta. Mitropolit se pored teologije i filozofije bavio i esejistikom, prevodilaštvom i poezijom gde je ostavio bogat opus.

Govorio je grčki, ruski, italijanski, nemački i francuski jezik, a u naučnom radu koristio je starogrčki, latinski i crkvenoslovenski jezik. Bio je član brojnih udruženja, među kojima je Udruženje književnika Crne Gore. Dobitnik je mnogih značajnih priznanja, za svoj rad.

Njegovo stvaralaštvo koje se proteže od kraja XX do početka XXI veka oblikovalo je misao i viziju mnogih generacija, podstičući ih na kritičko promišljanje i razumevanje duhovnih i kulturnih aspekata našeg društva. Kao jedan od ključnih duhovnih autoriteta vremena u kojem je živeo, ne samo da je imao značajnu ulogu u očuvanju tradicije i duhovnog života, već je i doprineo afirmaciji Crne Gore na međunarodnom nivou. Njegovo ime i delo prepoznati su izvan granica zemlje, čime je doprineo jačanju ugleda Crne Gore u svetu. Posvećen duhovnom i intelektualnom razvoju, ostavio je trajno nasleđe i doprinos uklesan u istoriju Crne Gore, kao primer mudrosti i prosvećenosti.

Kao duhovni autoritet, svog vremena, uspešno je usklađivao savremeni pogled na svet sa tradicionalnim vrednostima, čime je pomogao Crnoj Gori da se lakše prilagodi izazovima novog doba, a pri tom ostane veran svojim duhovnim korenima.

Kroz svoj rad povezao je Crnu Goru sa svetskom intelektualnom elitom, time doprinoseći ne samo kulturnoj već i diplomatskoj afirmaciji zemlje. Život i delo Mitropolita Amfilohija, ostaće trajna duhovna zaostavština, jer se kroz nju prepoznaje snaga znanja i univerzalnih ljudskih vrednosti koje treba da čine osnov svakog društva i države".