Mickoski: Spreman sam na dijalog o svakoj ideji nacionalnog pomirenja

SKOPLJE - Premijer Severne Makedonije i lider VMRO-DPMNE Hristijan Mickoski poručio je da je uvek spreman na dijalog o svakoj ideji nacionalnog pomirenja sa bilo kojim političkim aketerima koji imaju bilo kakvu ideju koja vodi strateškom interesu države.

"Podsetiću da sam u svom govoru već 23. oktobra – Dana Unutrašnje makedonske revolucionarne organizacije, pozvao na ovu vrstu ujedinjenja koja će kulminirati zajedničkom saradnjom političkih aktera i Makedonske akademije nauka i umetnosti, da kreiramo dugoročnu strategiju za nekoliko decenija unapred kako bismo znali šta treba da radimo i šta treba da nam bude cilj kao državi. Dobro je što je ovo sve prisutnije u javnosti, dobro je što zauzima temelj, ima svoj koren i dobro je da imamo ovakve rasprave u kojima ćemo imati nacionalno ujedinjenje i ja to pozdravljam", rekao je Mickoski u novogodišnjem intervjuu za MIA.

Uvek je, kazao je, spreman da razgovara sa svakim ko ima bilo kakvu ideju ili predlog koji podrazumeva nacionalno pomirenje, da ne bismo imali te dnevne ad hominem političke razlike.

Mickoski je rekao da je od njegovog dolaska na mesto šefa Vlade bilo mnogo malih uspeha, koji građanima, po svemu sudeći, možda neće pasti u oči, ali generalno, ako bi zaokružio rad Vlade u ovom periodu, istakao bi, kaže, stabilizaciju situacije i postepeno približavanje nivou nule, što se očekuje da će biti najveći uspeh, koji se dogodio s proleća, oko marta-aprila.

"Makedonija ne bi mogla da se razvija onako kako želimo da prvo ne stabilizujemo situaciju I to je, po mom mišljenju, bio najveći izazov...", rekao je Mickoski i dodao da je izazov bio rebalans, samit NATO-a u Vašingtonu, kao i borbe koje su vođene u Berlinu, Briselu, Londonu....

"Bukvalno smo svuda išli da bismo povratili pozicije koje su prethodno bile rasprodate ili izgubljene. Borba kod kuće? Borba kod kuće bila je veoma dinamična u oblasti obezbeđivanja likvidnosti u budžetu, sredstava u privredi kako bismo povećali penzije, kako bismo mogli da računamo na povećanje plata zdravstvenih radnika, prosvetnih radnika, subvencija koje su odložene za penzionere....", rekao je Mickoski.

Odnose u vladinoj koaliciji ocenjuje izuzetno kvalitetnim, na visokom nivou, a svi nesporazumi se, kako ističe, prevazilaze razgovorom. On kaže da se gradi poverenje i taj proces se nastavlja, a trenutno je izuzetno zadovoljan članovima Vlade i ne razmišlja o bilo kakvim kadrovskim promenama.

O budućem putu evropskih integracija i porukama sa poslednjeg samita u Briselu, on kaže da evropski lideri proces više ne nazivaju proširenjem, već ponovnim ujedinjenjem Evrope sa ovim nedostajućim delom, a to je Zapadni Balkan.

"Kao i svuda u zemlji, ali i u inostranstvu, trudim se da iznesem naše argumente da se borimo argumentima istine, osećanjima koje naši makedonski građani imaju o svemu što se dešavalo u prošlosti što je trebalo da uradimo. Neizvesnost, oko budućnosti jer opet imamo bilateralne prepreke, strah od svega toga i uprkos onome što smo možda uradili kao nijedan narod koji je u tu Evropsku uniju, još uvek nismo ni milimetar bliže Evropskoj uniji nego što smo bili skoro Pre 20 godina kada smo stekli status kandidata, a to nije zato što smo tako loši, ne sprovodimo reforme i tako dalje, već su to uglavnom bilateralni problemi, naglašava Mickoski i dodaje da je reč o unutrašnjim problemima koje treba rešiti.

Spreman je, kaže, da se u ovoj godini sastanke sa visokim bugarskim zvaničnicima kako bi razmotrili sve mogućnosti, ali istovremeno kaže da neće tražiti rešenje po svaku cenu, što će nam dodatno otežati ovaj proces. Dodao je da svaki dogovor mora imati jasan i predvidiv kraj i zato pokušavaju da ponovo pregovaraju da početak procesa bude i kraj.

S obzirom na to da se u EU odluke donose konsenzusom i da čak i zemlje koje su završile pregovore mogu da se suoče sa blokadom, Mickoski kaže da je u redu ako blokade proizilaze iz stvarnih problema.

"Sve što je počelo u vreme kada nas je južni sused kontinuirano blokirao i u NATO i u EU zbog bilateralnog pitanja, to je bilo pitanje imena itd., sada je polako ali sigurno postala praksa. I tu je problem sa samom Evropskom unijom, jer umesto da se vide pozitivna iskustva iz prošlosti, jedno takvo pozitivno iskustvo je bio spor između Hrvatske i Slovenije, a umesto da se ti bilateralni sporovi vode na taj način, ono što se desilo u našoj zemlji - Bilateralizacija je postala oruđe, odnosno umesto da mi postanemo Evropljani, Evropljani su postali Balkanci i to je sada najveći problem u našoj zemlji", kaže Mickoski i dodaje:

"Praktično, proces pristupnih pregovora je balkanizovan. Umesto da se evropeizujemo, proces se balkanizovao zbog ovakvog načina odlučivanja. Zato moramo zajedno da radimo napolju, ali ću istovremeno ponoviti da prioritet treba da nam bude rešavanje domaćih zadataka".