Jorgos Harvaljas: Nepravedni Micotakis prema Srbiji; Grčka prvi put izabrala "nepošteni put uzdržanosti"

ATINA - Grčka je prvi put, za razliku od Kipra koji je glasao protiv u Savetu Evrope, izabrala "nepošteni put uzdržanosti", napisao je u autorskom tekstu za vikend izdanje atinskog dnevnog lista "Demokratija" ugledni grčki novinar Jorgos Harvaljas. On se zapitao kojim se tačno kodeksom vrednosti u evropskim strukturama može promovisati kandidatura jedne "skrpane države", skrovišta za trgovce drogom i drugih kriminalnih elemenata.

Autorski tekst Harvaljasa prenosimo u celosti:

Nije prošlo ni pet meseci od mog teksta pod naslovom "Hoćemo li sada da prodamo i Srbe?", a čini se da se proročanstvo nažalost ostvaruje. Prilikom nedavnog glasanja o pristupanju Kosova i Metohije Savetu Evrope, Grčka je prvi put, za razliku od Kipra koji je glasao protiv, izabrala nepošteni put uzdržanosti. Kirjakos Micotakis se pokazao sposobnim za ovu besramnu nepravdu prema naciji, možda jedinoj na planeti, sa kojom Grci imaju bratski, a ne samo prijateljski odnos.

Napisao sam u tom članku, koji je preveden na srpski jezik i objavljen u medijima susedne države, da su u dva svetska rata Grci i Srbi, rame uz rame, zaista stajali na pravoj strani istorije. Kao i što su, za razliku od ostalih Balkanaca koji su velikodušno nudili svoje usluge Rajhu, bili oni narodi koji su neprestano bili trn u oku imperijalne, a kasnije nacističke Nemačke.

Grci vole Srbe i to su dokazali kada su Srbi krajem 90-ih, bespomoćni i izolovani, pozvani da brane svoju otadžbinu od UČK pljačkaša i savremenih NATO varvara koji su ih bez milosti bombardovali. A Srbi, sa svoje strane, nikada nisu zaboravili ovu pomoć. U to sam se svojim očima uverio kada sam u vreme jugoslovenske krize nekoliko puta bio u Bosni i na Kosovu i Metohiji. Na graničnim prelazima čak bi i najprekaljeniji, barutom oprljeni srpski ratnici naglo smekšavali ugledavši grčki pasoš. Lica bi im se bukvalno ozarila.

"Uđi i popij jednu šljivovicu", rekli bi mi. "Jer da nije bilo vas Grka, mi bismo umesto benzina stavljali ugalj u kola...".

Za Srbe je danas pitanje Kosova i Metohije egzistencijalno pitanje. Osim što brane kolevku svog istorijskog i verskog nasleđa, održavanje međunarodnog statusa "nepriznavanja" kosovske hibridne države jedino je oružje odbrane od albanskog ekspanzionizma koji neprestano pokazuje zube na Balkanu.

Danas postoji samo pet država članica EU koje ne priznaju Kosovo kao suverenu i nezavisnu državu. Među njima je Grčka, i naravno Kipar, iz razumljivih nacionalnih razloga.

Međutim, grčki stav je počeo da pokazuje naprsline, iako su "premijer" i "predsednik" pljačkaške države, koja je nedavno, uz ohrabrenje Nemaca i Amerikanaca, takođe podnela zahtev za članstvo u EU, više puta fotografisani sa gravurama "Velike Albanije" koja seže do Preveze, uključujući i Krf!

Umesto da ih dovede u red zbog neslane šale o "Velikoj Albaniji", Micotakis ne propušta priliku da koketira sa bezobraznim Ramom, dok je, bez ikakvog razloga, broj poseta grčkih vladinih izaslanika Prištini povećan. Od Pacisa (narodni poslanik Nove demokratije nedavno optužen za korupciju) do Mendonijeve (ministarka kulture u Micotakisovoj vladi).

Napisao sam u tom članku prošlog decembra da bi, ako razmišlja o promeni stabilne grčke politike nepriznavanja Kosova kako bi se dodvorio Nemcima, Micotakis počinio nacionalno poniženje i neviđeno nepoštovanje prema osećanjima ogromne većine grčkog naroda. Baš kao što je uradio i sa isporukom oružja Ukrajini. Istovremeno bi, međutim, uspeo da nepovratno poremeti odnose sa jedinim saveznikom u zapaljivom balkanskom susedstvu.

Premijerka Srbije je, čuvši vest o grčkoj "nepravednosti" u Savetu Evrope, otkazala učešće na forumu u Delfima, provincijskoj verziji grčkog Davosa koji je poluzvanične prirode jer se održava pod pokroviteljstvom predsednika Grčke. Gotovo u isto vreme srpski specijalci otkazali su učešće na međunarodnoj vojnoj vežbi "Orion" u organizaciji grčkog ministarstva odbrane, dok je predsednik Vučić ogorčeno govorio o zemljama koje su neprijatno iznenadile Srbiju njihovim ponašanjem prilikom spornog glasanju.

Ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je, u tvitu sa i te kako smisla, zahvalio bivšem kolegi Katrugalosu i Sirizi što su se zauzeli drugačiji stav od Micotakisove vlade.

Ko ume da čita ove poteze shvata da je uznemirenost Srba veoma velika. Ono što ostaje nejasno jeste kakvu je kompenzaciju i korist gospodin Micotakis obezbedio za ovaj zaokret. I za čiji račun? Grčke ili njegov lično?

Opšte je poznato da su Nemci po svaku cenu zainteresovani za integraciju Kosova u evropske kolektivne strukture, jer smatraju da to služi njihovim geostrateškim težnjama. Jedno od glavnih pitanja koje je novinarka Dojče velea postavila Aleksisu Ciprasu tokom njegove nedavne posete Nemačkoj bilo je da li će, u slučaju da postane premijer, priznati Kosovo! Cipras je opštom formulacijom izbegao zamku, ali se čini da je aktuelni premijer dao obećanja nemačkoj, a možda i američkoj strani, koja je takođe zainteresovana za evropsku perspektivu svih Albanaca.

Ostaje, međutim, pitanje - kojim tačno kodeksom vrednosti se u evropskim strukturama može promovisati kandidatura jedne skrpane države, skrovišta za trgovce drogom i drugih kriminalnih elemenata. Kakva je to Evropa koja želi da integriše nepokajane UČK-ovce, sitne lopove i izgrednike? Kojim tačno idealima Evropska unija po meri Berlina treba da služi?