Milorad Dodik: Nisam ni optimista ni pesimista kada je reč o rešavanju pitanja stranih sudija u Ustavnom sudu BiH

BANJALUKA - Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik istakao je danas da uz set evropskih zakona koji će biti na dnevom redu parlamenta BiH krajem avgusta istovremeno treba da bude pripremljen zakon kojim će biti rešeno pitanje stranih sudija u Ustavnom sudu BiH.

"Ovo je samo prva faza. Radna grupa ima rok do kraja avgusta ili u septembru da predoči rešenje za pitanje stranih sudija. To više nije test za nas, već za neke druge. Realno gledano, to nije bilo moguće uraditi ranije", rekao je Dodik za banjalučki Glas Srpske.

Nije, kaže, ni optimista ni pesimista po tom pitanju.

"Sve što se radi na nivou BiH je veoma težak proces. Imate tri strane sa koliko hoćete struja. Kada neko iz Banjaluke to posmatra idealistički, naravno da mu sve što se događa izgleda haotično. Ne želimo da načinimo problem ni drugoj niti trećoj strani nego je cilj da vratimo autoritet tom Ustavnom sudu", naveo je Dodik.

Važno je, istakao je, da na snazi ostaju zakoni Republike Srpske o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda i neobjavljivanju odluka OHR-a u Službenom glasniku.

Kada je reč o EU, Dodik je rekao da EU nije ono što je bila i da ne veruje u Evropu koju nazire, a ona koja je izazvala njegovo poverenje više ne postoji.

"Verovati u nešto stvar je lične refleksije i spoznaja. Evropa, a to možemo da čitamo u poslednje vreme, u jednoj je regresiji koja podrazumeva da pada standard stanovništva, u Nemačkoj očekuju mnogo problema, na sceni je deindustrijalizacija same EU, jer su usvojeni zakoni koji zabranjuju državnu intervenciju u realni sektor, a SAD su donele zakon koji to stimuliše, tako da se velike industrije premeštaju u SAD", kazao je Dodik.

Istakao je da Srpska ne može biti konzument neke finansijske pomoći EU, koja nikad nije dovoljna, a da se odrekne strateških pitanja.

"Ako nismo vidljivi, ne zanima nas EU, zašto bismo bili u procesima koji smanjuju našu autonomiju. Nismo mi naivni, danas zapadni svet nije jedino mesto finansiranja. Njihovo finansiranje je sve rigoroznije i zasniva se na kupoprodaji. Ako vam nešto daju, traže promene u društvu. Jednom kad bismo izgubili ovo što imamo, nikad to ne bismo vratili, osim u jednoj varijanti koju neću ni da pomenem. Mi Srpsku ne damo. I to shvataju u Briselu. Kad vide da postoje alternative, skaču na nas", naveo je Dodik.

Istakao je da Srpska u ovom trenutku ima najbolje makroekonomske podatke, ali to nikoga to interesuje.

"Imamo najveći broj zaposlenih. Naravno, veliki broj penzionera vuče značajan deo prihoda. Nemam ništa protiv toga, ali to se dešava. Ipak, iz situacije jedan radnik na jednog penzionera došli smo u situaciju 1,4 naprema jedan. Povećava se broj penzionera, ali se brže povećava broj radnika. Srpska je ove godine imala pokrivenost uvoza izvozom više od 80 odsto i to je istorijski maksimum koji opet nikog ne zanima", podsetio je Dodik.

Naglasio je da Srpska ima dobre odnose sa Moskvom.

"Zapad je od nas tražio da se povinujemo njihovim stavovima, ali stavovi o Rusiji, istorijski gledano, nikada nisu bili isti kod nas i u, recimo, Nemačkoj. Zašto bi to sad bilo drugačije? Kad god sam pričao sa Vladimirom Putinom, nikad ništa nije tražio. Zapadnjaci stalno nešto traže, Rusi samo pitaju kako mogu pomoći", naveo je Dodik.