Željka Cvijanović: Grubo kršenje dejtonskog ustavnog aranžmana vodi daljim podelama

BANJALUKA - Srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović istakla je da grubo kršenje dejtonskog ustavnog aranžmana koje počiva isključivo na autoritetu sile, kao i povlađivanje samo jednom od tri naroda u BiH vodi ka daljim podelama i neposredno ugrožava dalje postojanje zemlje.

U pismu ambasadoru misije Malte pri UN Vanesi Frejzer, čija zemlja predsedava Savetom bezbednosti UN tokom aprila, kao i članicama Saveta bezbednosti, Cvijanovićeva je navela da je duboko uverena da se BiH može kretati napred samo uz striktno poštovanje ustavnih rešenja, a da za njenu evropsku budućnost mogu da budu odgovorne njene demokratski izabrane institucije, prenosi agencija Srna.

Ona je u ovom pismu koje poslala u utorak, 23. aprila, nakon što je najavljeno razmatranje rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN, ukazala i na flagrantno kršenje propisane procedure jer Predsedništvo BiH, nadležno za vođenje spoljne politike zemlje, nikada nije razmatralo pitanje ovog nacrta rezolucije niti zauzelo zvaničan stav.

Cvijanovićeva je zatražila da bude organizovana hitna sednica Saveta bezbednosti UN na kojem bi objektivno bila sagledana politička i bezbednosna situacija u BiH, i nađena rešenja za bar neka od pitanja kojima je ova zemlja opterećena.

Ona je pismu istakla da želi da ukaže na neke od ključnih izazova s kojima se BiH suočava posebno poslednjih nekoliko godina, a koji ozbiljno dovode u pitanje ne samo njeno funkcionisanje, već i održivost.

Cvijanovićeva je podsetila da je BiH uspostavljena Opštim okvirnim sporazumom za mir koji je 21. novembra 1995. parafiran u Dejtonu, a 14. decembra 1995. godine potpisan u Parizu.

"Značaj Opšteg okvirnog, odnosno, tzv. Dejtonskog sporazuma, ogledao se ne samo u činjenici da je njime okončan stravičan troipogodišnji građanski rat na ovim prostorima, već i u tome što je njime uspostavljen politički sistem u BiH u okviru kojeg su predviđeni odgovarajući demokratski, odnosno konsocijativni mehanizmi kojima se obezbeđuje ravnopravno učešće u političkim procesima i zaštita ustavnog položaja njena sva tri konstitutivna naroda - Srba, Hrvata i Bošnjaka", navela je Cvijanovićeva.

Ona je istakla da je u formi Aneksa četiri Dejtonskog mirovnog sporazuma utvrđen Ustav BiH kojim je BiH definisana kao decentralizovana država sačinjena od dva entiteta - Republike Srpske i Federacije BiH, sa preciznom podelom ovlašćenja između različitih nivoa vlasti.

"Međutim, gotovo od njenog koncipiranja, dejtonska ustavna struktura izložena je oštrim devijacijama primarno pod uticajem inostranog faktora i dela političkih faktora u samoj BiH, pri čemu je neodrživo pravno nasilje, koje za cilj ima pretvaranje BiH u centralizovanu i građansku državu, posebno aktuelno poslednjih nekoliko godina", naglasila je Cvijanovićeva.

U skladu sa Aneksom 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma predviđena je funkcija visokog predstavnika za BiH, čiji bi osnovni zadatak trebalo da bude nadgledanje sprovođenja civilnog dela Dejtonskog mirovnog sporazuma, kao i pružanje podrške domaćim političkim akterima u procesima rešavanja otvorenih pitanja, piše u pismu.

Takođe, dodala je Cvijanovićeva, u skladu sa Aneksom 10, za izbor visokog predstavnika neophodna je verifikacija posredstvom odgovarajuće rezolucije Saveta bezbednosti UN.

"Međutim, lice koje se trenutno, očigledno lažno, predstavlja kao visoki predstavnik za BiH takav oblik verifikacije od Saveta bezbednosti UN nikada nije dobilo, pa je očigledno reč o protivpravnom delovanju lica kojeg podržava samo jedna manja grupa zemalja i koje svoju navodnu poziciju visokog predstavnika bazira na argumentu sile", rekla je ona.

Istakla je i da je u suprotnosti sa Dejtonskim mirovnim sporazumom i njegovim ovlaštenjima iz Aneksa 10 to što je lice koje se lažno predstavlja kao visoki predstavnik za BiH preuzelo funkciju demokratski izabranih institucija u BiH i svoju

samovolju bespravno nastoji da predstavi kao legislativni instrument.

Prema njenim rečima, neizabrani, nelegalni i nelegitimni stranac je zapanjujućim intervencijama u krivično zakonodavstvo uveo bilo kakvo osporavanje njegove volje identifikovao kao krivično delo, nastojeći na taj način da kazni "neposlušnike",

odnosno da svojoj volji u potpunosti potčini demokratski izabrane predstavnike i institucije te zemlje.

"Drugi bitan momenat kroz koji se reflektuje ugroženost dejtonskog ustavnog aranžamana, ogleda se u statusu i delovanju Ustavnog suda BiH koji, umesto da vrši svoju funkciju zaštitnika ustavnog poretka, kao i načela ustavnosti i

zakonitosti, poslednjih godina se manifestuje kao 'produžena ruka', odnosno instrument u rukama visokog predstavnika i onih koji se tako neosnovano predstavljaju", navela je Cvijanovićeva.

Prema članu šest Ustava BiH, Ustavni sud sačinjavaju devet sudija, od kojih dvoje sudija dolaze iz Republike Srpske, četvoro iz Federacije BiH, dok su troje sudija stranci i njih, uz konsultacije sa Predsedništvom BiH, imenuje predsednik

Evropskog suda za ljudska prava.

"Takođe, iako je članom šest Ustava BiH predviđeno da Parlamentarna skupština BiH, nakon isteka mandata prvoimenovanih sudija Ustavnog suda, zakonskim putem definiše drugačiji način imenovanja sudija koje originalno imenuje predsednik Evropskog suda za ljudska prava, bez obzira na brojne inicijative u tom pravcu, to se nikada nije desilo iz prostog razloga što je `glasački mehanizam` u okviru Ustavnog suda, koji sačinjavaju bošnjačke i sudije stranci, godinama služio u svrhu direktne rekonfiguracije ustavne strukture BiH, naravno, na štetu pozicije i nadležnosti entiteta, a pogotovo Republike Srpske", navela je Cvijanovićeva.

U svakom slučaju, naglasila je ona, delovanje neizabranog, nelegalnog i nelegitimnog stranca koji se lažno predstavlja kao visoki predstavnik, kao i

delovanje Ustavnog suda sa troje stranih sudija, te koji je isključivo u funkciji održavanja "protektorata" i politike sile, ne samo da ne idu u prilog evropskom putu BiH, već ozbiljno narušavaju prerogative BiH i kao članice UN.

Ona je skrenula pažnju i na određene zloupotrebe u oblasti spoljne politike, posebno u kontekstu pitanja o kojima će raspravljati najvažnija tela UN u narednom periodu, uključujući i tzv. Nacrt rezolucije o međunarodnom danu

razmišljanja i sećanja na genocid u Srebrenici, a koji će se naći pred Generalnom skupštinom UN.

"U skladu sa članom V3. Ustava BiH, isključivo i jedino je Predsedništvo BiH nadležno za vođenje spoljne politike zemlje", naglasila je Cvijanovićeva.

Međutim, dodala je ona, Predsedništvo BiH, koje sačinjavaju tri člana - dva koja se biraju u FBiH i jedan koji se bira u Republici Srpskoj, nikada nije razmatralo pitanje navedenog nacrta rezolucije, njegove izrade ili iniciranja njegovog usvajanja i nikada po ovom pitanju nije zauzelo zvaničan stav niti usvojilo bilo kakvu formalnu odluku.

Drugim rečima, naglasila je ona, iako se kao nominalni predlagači Nacrta rezolucije manifestuju SR Nemačka i Ruanda, uz podršku grupe zemalja, delovanje Stalne misije BiH pri UN na izradi nacrta akta, predstavljanju njegovog sadržaja i

lobiranju za njegovo usvajanje, predstavlja nelegalan čin i manifestaciju volje samo jednog naroda u BiH.

"Kako je reč o flagrantnom kršenju ne samo propisane procedure utvrđivanja i vođenja spoljne politike, već i zakona u BiH, obaveštavam Vas da će odgovorni za ovakvo postupanje ispred BiH, uključujući i šefa Stalne misije BiH pri OUN, biti predmet krivičnog postupka pred nadležnim organima u zemlji, a i želim da vas obavestim da sam pokrenula u Predsedništvu BiH i proceduru za njegov opoziv", naglasila je Cvijanovićeva.

Savet bezbednosti UN večeras će na sednici raspravljati o situaciji u BiH, objavljeno je na stranici Saveta bezbednosti.