Vartburg: simbol istočnonemačke autoindustrije i pokretna istorija

BEOGRAD - "Vartburg 353" - nekada se vozio širom socijalističke Evrope i bio prepoznatljiv brend istočnonemačke autoindustrije a danas u Srbiji, prema podacima MUP-a, ima registrovanih 186 tih oldtajmera koje voze samo strastveni ljubitelji, kako oni stariji, tako i oni koji nisu ni rođeni u vreme kada se taj automobil proizvodio.

Sve do kraja Hladnog rata "vartburg" je bio neprevaziđeni automobilski san svake istočnonemačke porodice, vozilo na koje su kupci iza gvozdene zavese čekali i po nekoliko godina od momenta uplate.

Koristio je trocilindarski dvotaktni motor koji je imao sedam pokretnih delova, pa je postala široko raspostranjena izreka da vlasnici "vartburga" voze automobil a zapravo održavaju motocikl.

On nije bio najmoćniji, najpopularniji, pa ni generalno najbolji automobil, ali je u svome vreme bio daleko napredniji od bilo kog proizvoda iz istočne Evrope.

Međutim, jedan mladi Beograđanin, Nemanja Jaćimović odlučio je da mu upravo ovaj automobil bude prvi u njegovom vlasništvu.

 Kaže da je "vartburg" nekako drugačiji od drugih, da se takva kola više ne prave i da ga nije sad kupio, za koju deceniju možda više ne bi ni postojao.

"Auto nije skup za održavanje. Ideja mi je, pošto mi je prvi automobil, da ga polako sređujem, da mu uradim farbu i da mu vratim stari sjaj", kaže Jaćimović koji planira da "vartburgom" ide i na more u Crnu Goru.

Proizveden je u 1.200.000 primeraka. Iako nije bio toliko popularan u bivšoj Jugoslaviji, novosadska pank-rok grupa Ateist rep posvetila mu je pesmu "Vartburg limuzina" u kojoj se u stihovima pominje "najduža mašina, četiri metra lima i pet meteri dima".

A tih "pet meteri dima" je Vartburg pravio upravo zbog toga što je kao gorivo koristio mešavinu ulja i benzina.

Za razliku od njegovog savremenika "trabanta", koji je pravljen za široke narodne mase, "vartburg" je pokazao da i u navodnom svetu jednakih ima "jednakijih" pa su ga tako češće vozili viši slojevi društva poput državnih službenika i političara.

Gostujući kustos Muzeja Automobila Marko Miljković kaže da je taj automobil bio vrsta statusnog simbola, uspeha u društvu i neka vrsta luksuza u Istočnoj Nemačkoj tog vremena.

"Kada govorimo o performansama, on je za to vreme imao impresivne performanse, čak i za neke zapadnoevropske automobile, pre svega zahvaljujući tom motoru koji je vrlo jednostavan", kaže Miljković.

Dodaje da je "vartburg" u bivšoj Jugoslaviji uživao umerenu popularnost i izneo podatak da u periodu do sredine šezdesetih nije prelazio dva odsto ukupnog fonda automobila. Međutim, to su bile ranije verzije "vartburga".

Miljković, koji je i autor knjige "Automobil je sloboda - istorija automobilizma u Srbiji od 1903. do 2023.", kaže da je Jugoslavija bila prilično specifična među socijalističkim zemljama i izneo podatak da je u periodu od sredine šezdesetih do prve polovine sedamdesetih najpopularniji bio "opel" sa učešćem od nekih 20 odsto u ukupnom fondu automobila, ali da su totalni primat imali automobili iz "Crvene zastave" koji je bio, kako kaže, maltene svaki drugi auto na ulicama.

Međutim, brojne su prepreke sa kojima se vlasnici oldtajmera suočavaju kada je u pitanju održavanje svojih ljubimaca na četiri točka.

Bora Nastasić, predsednik "Oldtajmer kluba Beograd" kaže da je teško raditi restauraciju vozila i održavanje, pre svega zato što su stari majstori ili u penziji ili nisu među živima, a sadašnji automehaničari ne žele da se time bave.

"Snalazimo se, malo preko interneta, samouki smo, većina 'oldtajmeraša' sami održavaju vozila, pogotovo ona starija, jednostavno prinuđeni smo na to. Osim toga, problem postoji i sa delovima. Već polako nestaju, potrebno je mnogo vremena da se nađu," kaže Nastasić i ocenjuje da teška budućnost čeka oldtajmere, pogotovo retke starije modele.

Pravilnikom, oldtajmer može postati motorno ili priključno vozilo, koje je proizvedeno ili registrovano pre 30 i više godina, koje je u voznom stanju, održavano u originalnom ili približno originalnom stanju, i zbog toga predstavlja “materijalni spomenik tehničke kulture, tradicije i društvenog nasleđa”.

"Zakon je kasnio, ali je ipak došao. Nadamo se da ćemo time spasiti 'oldtajmerašku' scenu Srbije, jer je jako mnogo oldtajmera odlazilo iz naše zemlje, zbog skupe registracije i problema sa tehničkim pregledom," kaže Nastasić.

Pravilnikom o oldtajmerima propisano je da će Agencija za bezbednost saobraćaja biti ovlašćena da radi kategorizaciju, odnosno da vodi popis svih tih vozila. Time će i Srbija jasno prepoznati značaj ovakve pokretne istorije.