Počeo uvoz reproduktivnih ćelija iz inostranstva

BEOGRAD - U Srbiji se oko 500 parova i žena bez partnera do sada prijavilo za proces vantelesne oplodnje (VTO) putem uvezenog reproduktivnog materijala, a u našu zemlju stigao je prvi kontingent jajnih ćelija iz banke u Španiji, rečeno je danas na konferenciji u Ginekološko akušerskoj klinici Višegradska Univerzitetsko kliničkog centra Srbije.

U proces VTO sa jajnim ćelijama iz Španije, ući će šest žena - četiri u GAK Višegradska, a dve u GAK Narodni front.

 

Ovo je prvi, donirani i uvezeni materijal koji je stigao u Srbiju od 10. decembra, otkada je uvedena mogućnost za uvoz jajnih ćelija, embriona i spermatozoida, rekla je direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić.

“Nacionalna politika porasta nataliteta jedan je od prioritet države, mi smo ovaj proces ozakonili i to je bitno. Do sada nije postojala mogućnost ni samostalnim plaćanjem donorstva iz inostranstva”, rekla je Škodrić.

Nacionalna banka reproduktivnog materijala nalazi se u Višegradskoj i osnovana je 2019. godine, ali je zbog nedostatka domaćih donora potpisan je ugovor sa evropskim bankama.

 

“Imamo za sada samo pet doniranih domaćih spermatozoida i nijednu jajnu ćeliju. Zemlje koje imaju razvijene banke, takođe uvoze, jer nemaju potreban reproduktivni materijal. Mi smo potpisali za sada sa bankama u Španiji, dve u Danskoj i u Češkoj, a budući parovi mogu da biraju iz koje banke žele materijal, i pojedine fizičke karakteristike”, istakla je direktorka RFZO.

Dodaje da RFZO završava ugovore sa sedam državnih i 15 privatnih klinika u Srbiji, a parovi i same žene takođe mogu da biraju gde će uraditi proces VTO.

“Oko 10 odsto od 500 prijavljenih su singl žene koje o trošku države mogu na VTO sa uvezenim materijalom do 45 godine starosti. Takođe, preko 45 godina, a granica je 50 godina, žene takođe mogu da se prijave, ali uz samostalno plaćanje", rekla je Škodrić.

 

Dodala je da se prijavljivanje obavlja putem E-uprave i da je procedura krajnje jednostavna.

“Samo da se prijave i dođu kod lekara i urade što je do njih. Nadamo se da će ovo doprineti rađanju većeg broja dece i porastu nataliteta, sva deca će biti zdrava uz srećne roditelje, to smo im ovim pravom omogućili”, poručila je Škodrić.

 

“Trudnoća je potvrđena, a nadam se da će i svi ostali krenuti ovim stopama i da će biti novih trudnoća, da ćemo raditi kao tim. Treba da radimo i na promociji naših donora i da manje uvozimo iz inostranstva iako je uvođenje velika olakšica za naše pacijente, jer neće morati da odlaze u druge zemlje. Potrudićemo se mi iz struke da imamo sve više beba”, rekao je Stefanović.

Inače GAK Višegradska UKCS je najstarija ustanova tog tipa u regionu, a obeležava ove godine 100 godina rada.

“Prva u Srbiji je uvela VTO pre 32 godine, i prva beba dobijena tim putem danas ima 30 godina. Takođe, 2009. godine je prvi zamrznuti embrion odmrznut i urađena je VTO, a rezultat su zdrave trojke. Upravo zbog tih rezultata, ponosni smo što je ovde nacionalna banka, jedna od malo u Evropi i svetu. Taj projekat je još jedan državni u nizu koji unapređuje VTO što nas je dovelo do vrha u svetu iz te oblasti”, rekao je direktor.

 

Ministarstvo zdravlja odradilo je svoj deo posla uz pomoć RFZO i drugih ministarstava, a cilj je da se svake godine rodi što više dece, istakao je državni sekretar Ministarstva zdravlja Mirsad Đerlek.

“Želimo da svim parovima i singl ženama omogućimo da dođu do potomstva, jer ne znam šta ima lepše od toga da se ljudi ostvare kao roditelji i uživaju uz decu”, poruka je državnog sekretara.

Dodaje da sve što je urađeno u Srbiji - ima smisla jedino kada postoje generacije koje će to i naslediti.

 

“Mi želimo da sve što je urađeno u Srbiji imamo kome da ostavimo, moramo da pivećamo broj rođene dece i da oni sami uživaju i kreiraju život u još jačoj i perspektivnijoj Srbiji”, istakao je Đerlek.

Ministarstvo je sa vladom omogućilo infrastrukturu potrebnu na klinici, kako bi se proces VTO obavljao u najkvalitetnijim uslovima, kaže Đerlek.

Dodaje da je takođe moralo da izmeni podzakonske odredbe, kako bi se omogućila VTO putem uvezenih donora.

“Mi smo obezbedili novac za 1.500 parova, a ukoliko bude više zainteresovanih rado ćemo dodati i proširiti novčane kapacitete”, poručio je Đerlek.

Proces VTO putem uvezenih donora košta 7.000 evra, a namenjen je svim parovima i singl zenama koji iz bilo kog zdravstvenog razloga nemaju adrkvatan reproduktivni materijal.

“Ovo je vrlo osetljiva tema, mnogo toga ima da se pripremi i uskladi. Nastavićemo da radimo na tome, jer smo svesni koliko je važno da imamo što više novorođene dece”, poručio je državni sekretar.

Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju takođe podržava napore za podsticanje nataliteta, a Srbija je pokazala spremnost, odlučnost i stabilnost da finansijski podrži ove mere, rekla je resorna ministarka Darija Kisić.

 

“Poslednjih deset godina, a od 2018. mnogo toga što smo mislili da je nemoguće u ovoj oblasti je urađeno i dostupno. Uz veliku podršku predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić postepeno su se povećavala prava za parove u procesu VTO. Nakon direktne finansijske podrške i novih mera povećavao se i broj pokušaja koji je za prvo dete danas neograničen, a zatim starosna granica, zatim i za muškarce koji imaju probleme, a jedna od poslednjih mera je da se uključuju zzene koje imaju maligna oboljenja. Zaista, širok apektar podrške države i doniranim reproduktivnim materijalom, za čime je očigledno postojala potreba, ako je sudeći prema pozivima”, kazala je Kisić.

Ukazuje na to da se uvozom ne isključuje mogućnost domaćih donorsa i apeluje na sve da se uključe u tu priču.

“Dakle, svi zajedno se uključujemo u borbu za porast nataliteta i nadamo se da ćemo imati uspeha mnogo u budućnosti, ovo je samo jedna od mera koje planiramo da sprovodimo u budućnosti, tu je i kupovina stanova ali i čitav niz mera za podsticaj rađanja”, kazala je ministarka.

Šest žena koje će putem uvezenih jajnih ćelija raditi vantelesnu oplodnju već je pripremljeno i spremno za proces koji će, kako je poručeno, početi u naredna tri-četiri dana, odnosno, u skladu sa menstrualnim ciklusom, na osnovu koga se i započinje oplodnja.