Pacijenti u Srbiji upoznati sa inovativnim lečenjem, imaju poverenja u lekare

BEOGRAD - Oboleli od hematoloških maligniteta, pacijenti koji imaju oftalmološke probleme, pacijenti sa rakom pluća, mokraćne bešike, bubrega i melanoma su najugroženiji u ovom trenutku kada je reč o mogućnosti da koriste savremene lekove, rečeno je danas prilikom predstavjanja rezultata istaživanja Udruženja pacijenata Srbije o stavovima obolelih o inovativnim terapijama.

"Tražimo rešenja, idemo ka tome, ove godine ćemo prvi put voditi dve paralelne kampanje za ove pacijente koji su najugroženiji, a u decembru ćemo početi kampanju i za obolele od drugih malignih bolesti koji nemaju svoja udruženja", najavio je predsednik Udruženja pacijenata Srbije Savo Pilipović.

U najnovijem istraživanju je, prema rečima Pilipovića, učestvovalo 220 ispitanika iz 10 udruženja pacijenata i ono je sprovedeno krajem avgusta i početkom septembra 2024. godine.

"Situacija je bolja u smislu toga da imamo više lekova, ali ih i dalje nedostaje. Predsednik Vučić je kada je izlagao četvorogodišnji plan rekao da će godišnje biti izdvajano 50 miliona evra za inovativne lekove. To je super i mi zahvaljujemo predsedniku i direktorki RFZO Sanji Radojević Škodrić na tome", rekao je Pilipović.

U poređenju sa 2023. godinom, kada je sprovedeno prethodno istraživanje i kada je 82,5 odsto delimično ili potpuno bilo upoznato sa pravima koja im kao pacijentima pripadaju, sada se taj procenat povećao na 87,7 odsto, naveo je Pilipović.

"Informacije o pravima koja im pripadaju pacijenti dobijaju od lekara (24,1 odsto), udruženja pacijenata (32,7 odsto) i drugih pacijenata (17,3 odsto)", dodao je Pilipović.

“Informacije vezane za inovativne terapije u najvećoj meri dobijaju od udruženja pacijenata (27,2 odsto), drugih pacijenata (23,7 odsto) i lekara specijalista (18,6 odsto). Kada se govori o poverenju u izvore informacija, ono je dominantno vezano za predstavnike medicinske profesije (37,2 odsto), udruženja (25,4 odsto), dok je nešto niže u neformalne kanale odnosno druge pacijente (21,6 odsto)", naveo je Pilipović i istakao da su učesnici istraživanja u velikoj meri (69,1 odsto) upoznati sa postojanjem udruženja obolelih od njihove bolesti.

"Značaj rada udruženja se prvenstveno vezuje za međusobnu solidarnost i podršku, zatim dobijanje informacija o načinima lečenja i terapija, i u nešto manjoj meri predstavljanjem glasa pacijenata, odnosno zalaganjem za njihova prava. Inovativne terapije koristi 18,6 odsto učesnika istraživanja, dok je sa postojanjem inovativne terapije za njihovu bolest upoznato 57,1 odsto anketiranih. Većina, 85,4 odsto, pacijenata koji koriste inovativnu terapiju je ocenjuju kao efikasnu", rekao je predsednik Udruženja pacijenata Srbije.

Deo troškova nastalih usled korišćenja inovativne terapije pokriva RFZO i to u najvećoj meri troškove prevoza pacijenta (16,9 odsto), troškove ishrane pacijenta i pratilaca (20,8 odsto) i troškove smeštaja pacijenta (8,6 odsto).

Direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova "Inovia", dr Bojan Trkulja, kaže da 65 odsto pacijenata iz unutrašnjosti na terapije u veći centar odlazi sopstvenim prevozom dok svega dva osto koristi prevoz medicinskih ustanova.

"Istraživanje je pokazalo da su pacijenti veoma dobro upoznati sa svojim pravima", istakao je Trkulja i dodao da je pozitivno i to što se oboleli o svojoj bolesti i mogućnostima lečenja informišu od lekara i udruženja pacijenata, a najmanje putem tabloidnih informacija i interneta, što potvrđuje da imaju poverenja u stručnjake i udruženja.

Predsednica Udruženja Lipa Maja Marković istakla je da je dobro što su pacijenti svesni koliko su inovativni lekovi dostupni kod nas i u regionu i da je istraživanje pokazalo da je stepen nivoa svesti o toj temi podignut.

"Ukoliko se pacijentima koji boluju od najtežih hematoloških oboljenja da inovativna terapija na vreme onda on živi i ta bolest postaje hronična", ukazala je Markovićeva i dodala da je broj obolelih od hematoloških maligniteta kojima je inovativna terapija potrebna mali, da to ne bi previše opteretilo budžet ali da je sa inovativnim terapijama moguće omogućiti i bolji kvalitet života tim pacijentima, a tako bi bili izbegnuti i mnogi neželjeni efekti koje standardne terapije izazivaju.

Predsednica Udruženja Žuta mrlja Aleksandra Hadži Manić, rekla je da je samo jedna dijagnoza teške oftalmološke bolesti na listi za inovativnu terapiju.

"Imamo sjajnu saradnju sa RFZO i sa lekarima, ali budžet za oftalmološke bolesti je zaista nizak. Nadamo se da će veći broj inovativnih lekova kao i kvalitet života oftalmoloških pacijenata biti na višem nivou", navela je Hadži Manićeva.

Onkološki pacijent, ali i lekar, član Upravnog odbora Udruženja pacijenata Srbije dr Nikola Beljić, podsetio je da se u Srbiji najviše umire od raka pluća, a da je ovaj karcionom dominantan i u svetu.

"Sedam hiljada ljudi oboli, a više od 4.000 premine od ovog karcinoma. Imamo 13 smrti dnevno od ove bolesti. Ipak, došlo je do proširenja liste inovativnih terapija za karcinom pluća", naveo je Beljić.

Istraživanje je pokazalo, istakli su učesnici na konferenciji za javnost, da je uočen blagi porast znanja o mogućnostima da se kroz kliničke studije dobijaju lekovi u eksperimentalnoj fazi, sa 25,6 odsto u 2023. na 26,4 odsto u 2024. godini.