Peti kongres slovenskih geografa i etnografa u Beogradu - tradicija naslavljena posle 88 godina

BEOGRAD - Peti kongres slovenskih geografa i etnografa održan je danas u Beogradu u organizaciji Geografskog insituta SANU "Jovan Cvijić" povodom obeležavanja 100 godina od Prvog kongresa u Pragu, čime je nastavljena tradicija prekinuta 1936. godine.

Kongres, organizovan u Rektoratu, ujedno je bio i prilika da se obeleži i vek od publikovanja prvog toma monografije "Geomorfologija" srpskog geografa Jovana Cvijića, koji je prema rečima direktora instituta Milana Radovanovića bio i počasni predsednik Prvog kongresa slovenskih geografa.

"Ponosan sam što je ova generacija uspela da nastavi tradiciju slavnih predaka koja je u jednom istorijskom periodu prekinuta", rekao je Radovanović i podsetio da je poslednji, četvrti kongres održan pred Drugi svetski rat.

Predsednik SANU, akademik Zoran Knežević naveo je da je SANU u skladu sa svojim mestom i ulogom u akademskom prostoru Srbije u punoj meri posvećena aktivnostima koje promovišu najviše vrednosti u raznim oblastima nauke i umetnosti prisutne u akademiji kroz njeno članstvo i njene institute.

"Akademija to čini na različite načine, među kojima važno mesto zauzima podrška organizovanju i održavanju međunarodnih naučnih konferencija poput današnje", kazao je on.

Knežević je istakao važnost saradnje u istraživanju zajedničkih tema i naveo da će se na kongresu baviti različitim aspektima geografije, od fizičke do političke.

Prorektor Univerziteta u Beogradu Vladimir Cvetković izrazio je zadovoljstvo što je deo konferencije koja revitalizuje renesansu discipline koju je razvijao Jovan Cvijić, utemeljitelj geografije, kao naučne grane na našim prostorima.

"Revitalizacija geografije vidi se u tome što je ona interdisciplinarna oblast i broj jedan u svim istraživanjima, što se naprosto nameće kao prirodan tok naučnog rada", rekao je Cvetković.

U nastavku programa prikazan je dokumentarni film o istorijatu održanih kongresa slovenskih geografa i etnografa, koji je koncepcijski osmislio i pripremio Geografski institut SANU, uz korišćenje brojne arhivske građe.

Prvi Kongres održan je 1924. godine u Pragu, drugi 1927. u Poljskoj, a treći 1930. u Kraljevini Jugoslaviji pod pokroviteljstvom Aleksandra Prvog Karađorđevića. Poslednji je održan u Bugradskoj 1936. godine.

U nastavku ceremonije obratio se i član Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske i profesor u penziji BU, akademik Milovan Pecelj, koji je rekao da velike ideje i velika dela nisu tako česta pojava.

"Ova ideja je čekala 88 godina da se slovenski geografi nađu peti put. Velike ideje se teško gase. Požrtvovanje talentovanih geografa Instituta 'Jovan Cvijić' SANU doprinelo je da ideja okupljanja slovenskih geografa i dalje živi", naveo je Pecelj.

U ime etnografa, obratio se i direktor Etnografskog instituta SANU Branko Banović, koji je istakao da se ideja za osnivanje Etnografskog instituta SANU 1947. javila, između ostalog, i zbog potrebe nastavka rada na srpskom Etnografskom zborniku, kapitalnom serijskom izdanju Srpske kraljevske akademije.

Prema njegovim rečima, prvi direktor i jedan od najzaslužnijih za osnivanje Etnografskog instituta Vojislav Radovanović, inače i sam Cvijićev učenik, insistirao je na snažnoj antropogeografskoj multidisciplinarnoj istraživačkoj orijentaciji.

Na kongresu su govorili i doskorašnji predsednik Međunarodne geografske unije Majkl Medouz, koji je trenutno angažovan kao profesor u školi geografije i okeanografije na univerzitetu Nanking u Kini, generalni sekretar Asocijacije evropskih geografskih društava i potpredsednik Italijanskog geografskog društva Masimilijano Tabusi i predsednik Evropske asocijacije geografa Rafael de Migel Gonzalez.

Neki od programa na kongresu biće posvećeni fizičko-geografskim procesima i njihovim posledicama na populaciju, kao i prostornom planiranju, etnologiji i političkoj geografiji.