Institut za transfuziju krvi Srbije danas obeleževa 80 godina postojanja

BEOGRAD - Institut za transfuziju krvi Srbije danas obeležava 80 godina postojanja i rada, a tim povodom u 12 časova biće održana svečana akademija u Narodnoj biblioteci Srbije.

Mirjana Knežević iz Instituta za transfuziju krvi Srbije izjavila je za Tanjug da se kroz razvojni put tokom 80 godina zdravstvena, prosvetna i naučna delatnost Instituta usložnjavala i sazrevala.

“Misija Instituta je u istorijskom kontekstu ostala ista i ogleda se u kontinuiranoj aktivnosti na omasovljavanju i promovisanju davalaštva krvi, kao i u obezbeđivanju dovoljne količine sigurne krvi i produkata od krvi”, navela je Knežević.

Dodala je da Institut pruža i specijalizovane laboratorijske i terapijske zdravstvene usluge koje su usaglašene sa zahtevima, potrebama i očekivanjima pacijenata i drugih korisnika.

“Uspostavljanjem sistema koji počiva na savremenoj metodologiji rada, uz korišćenje modernih zdravstvenih tehnologija, Institut pruža usluge iz oblasti imunohematologije, imunohemije, biohemije, poremećaja hemostaze i ispitivanja sistema HLA”, navela je Knežević.

Formirani su i vode se registri urođenih koagulopatija, davalaca matičnih ćelija hematopoeze, retkih krvnih grupa i afereznih trombocita.

Knežević je podsetila da je tokom Prvog svetskog rata na Solunskom frontu hirurg u srpskoj vojsci dr Nikola Krstić uspešno primenio prvu transfuziju konzervisane krvi.

Davalac krvi bio je srpski vojnik Budimir Gajić, rodom iz okoline Ljiga, a dr Krstić je još tada bio uveren da je krv efikasan lek kod ranjenika sa teškim krvarenjima.

Godine 1936. doneto je rešenje kojim se nalaže osnivanje prve transfuzijske organizacione jedinice na teritoriji Srbije, odnosno formiranje Odseka za transfuziju krvi i kontrolu davalaca u Centralnom higijenskom zavodu u Beogradu.

Na dan oslobođenja Beograda, sanitetsko odeljenje Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske zatražilo je od Odseka za transfuziju krvi da razvije rad na prikupljanju krvi za potrebe fronta.

Nekoliko dana kasnije, 24. oktobra 1944. godine formiran je Zavod za transfuziju krvi, a prvi direktor Zavoda bio je doktor Dimitrije Kalić.

"Posle nekoliko meseci rada pod parolom 'krv za junačku krv', na front je poslato više od 15.000 litara krvi prikupljene od oko 42.000 davalaca", navodi Knežević.

Iz prostorija Higijenskog zavoda, u maju 1951. godine Zavod za transfuziju krvi seli se u nove prostorije u uUicu Svetog Save 39, u bivšu zgradu Bratinske blagajne.

Knežević dodaje da je za direktora Zavoda te godine postavljena doktorka Pavla Jerina Lah, koja će ovom ustanovom uspešno rukovoditi skoro 20 godina i da je njenom zaslugom Zavod dostigao nivo odgovarajućih ustanova u svetu.

“Od 1953. godine Zavod razvija saradnju sa organizacijom jugoslovenskog Crvenog krsta na polju motivisanja i organizovanja okupljanja građana da dobrovoljno, bez novčane nadoknade, daju krv. Uvođenjem mobilnih ekipa služba transfuzije krvi počinje uzimanje krvi na terenu. Prva ekipa svoj zadatak obavila je 26. aprila 1953. godine u selu Lešnica kod Loznice”, kaže Knežević.

Ona je navela da su danas rezerve trodnevne - stabilne i zahvalila se svim dobrovoljnim davaocima krvi jer lečenje velikog broja bolesnihka ne bi bilo moguće bez njihove odgovornosti i humanosti.

"Ponosni smo što se svakodnevno na akcijama davanja krvi pojavljuju novi davaoci krvi, ali i na sve one koji uprkos brojnim izazovima redovno doniraju krv", istakla je Knežević.