Branka Mirković: Ljudi se za praznike prejedaju iz emotivnih razloga

BEOGRAD - Nutricionista Branka Mirković izjavila je danas da se ljudi za vreme praznika prejedaju iz emotivnih razloga, jer hrana budi emocije i sećanja na neke trenutke i doživljaje.

"Prejedamo se iz emotivnih razloga. Hrana budi emocije i onda imamo sećanja na neke trenutke, doživljaje, na bakinu hranu i maminu hranu. Naše žene su veoma vične i postoji ta strast u pripremanju i to je jedan ritual koji zaista treba da poštujemo", rekla je Mirković.

Ukazala je da je u istoriji srpskog naroda bilo mnogo gladnih godina i da zbog toga danas ljudi pripreme mnogo više hrane nego što im je potrebno, jer veruju da kada imaju hranu, onda su srećni, zadovoljni i bezbrižni.

"Hrana ima jedan emotivni status, ali i zdravstveni. Naravno, ako nije previše. Hrana i leči i razboljeva", istakla je Mirković.

Prema njenim rečima, da bi se izbeglo gojenje za praznike potrebno je da se u tanjir stavi količina hrane koju će neko pojesti i ne treba naknadno dodavati, jer je to dodavanje glavni uzročnik gojenja, a jedan tanjir je mera.

Dodala je da se ljudi za vreme posta goje zbog unosa uglenih hidrata, jer kada je post unose se velike količine šećera kroz slatkiše, sušeno voće i orašaste plodove.

Mirković je rekla da pihtije predstavljaju kolagen koji je dobar za zdravlje zglobova, kostiju, tetiva, kože, kose i noktiju i da ukoliko su obogaćene mesom i konzumiraju se zajedno sa kiselim kupusom koji je bogat vitaminom C onda ta dva jela predstavljaju bolji izvor zdravlja od svih preparata koji se prodaju.

"Svi ovi preparati koji mogu da se kupe, oni jednu grupu pokrivaju, a pihtije sve. I najbolje se vare. Obavezno sa kiselim kupusom, zbog C vitamina i malo aleve paprike, jer je ona antibiotik", naglasila je Mirković.

Dodala je da se narod ranije hranio pametno i istakla da bi trebalo9 da se hranimo kao naši preci.

"Mi smo genetski naslednici njihovog koda i zato mi možemo da jedemo mlečne proizvode, a 80 odsto planete ne može. Mi, Francuzi, Italijani i Grci se zovemo balkanski klin i možemo da jedemo mlečne proizvode, jer smo godinama stekli mogućnost da možemo da uzimamo kalcijum. Ako mi jedemo hranu koju su jeli naši preci, mi ćemo da zadovoljimo i izlečićemo se, verujte", rekao je Mirković.

Podsetila je na definiciju zdrave hrane koja kaže da je zdrava hrana ona koja se može posaditi i koja može da iznikne, a sve ostalo poput raznih grickalica i napitaka je veštačka i nezdrava hrana.

Ta nezdrava hrana, dodaje, stvara salo u stomaku između organa, koje potom pritiska srce što predstavlja veliku opasnost i po karotide.

Naglasila je da ne znači da ako je neko vitak da je zdrav, jer možda jede pogrešno i stvara masnoće i naglasila da ljudi troše kalorije ne samo fizičkim naporom, već i mentalnim dok na primer čitaju knjigu.

Prema njenim rečima, ne postoji univerzalan odgovor koliko kalorija ljudi treba da unose u svoj organizam na dnevnom nivou, jer je to individualna stvar koja se dobija matematičkom računicom u kojoj učestvuju podaci poput pola, godina, visine, težine i životnih navika.

"Ženama treba 30 odsto manje kalorija. Ženama treba manje hrane. Priroda je to odredila, jer one trebaju u periodima gladi da nose i trudnoću i decu, onda štite ženu kao nekoga ko rađa", rekla je Mirković.

Naglasila je da se mora znati koje kalorije daju energiju i snagu, a koje ne.

Ukazala je da kada se jedu ugljeni hidrati, kao što su na primer čips, pita ili hleb brzo se ogladni bez obzira koliko se kalorija unese, dok ako se jedu proteini, u koje spadaju meso, jaja, žitarice onda oni duže drže sitost.

Dodala je da citrusno voće treba jesti zajedno sa pulpom, jer se ono onda duže vari i samim tim bolje drži sitost.

Istakla je da postoje namirnice koje greju, odnosno koje izazivaju prokrvljenost, a to je začinjena, masna i ljuta hrana.

"Leti se jede hrana koja je lakša, kabastija, znači više voća i povrća, a zimi ipak jedemo koncentrovanu hranu, znači u manjoj količini, veća količina kalorija", zaključila je Mirković.