Radoš Đurović: Zemljotres u Turskoj i Siriji povećava izglede za porast broja migranata

BEOGRAD - Razorni zemljotres koji se nedavno dogodio ali izgledi da ljudi napuste zemljotresom razorene domove veći i to će uticati na porast ljudi koji dolazi u Srbiju, rekao je danas za Tanjug direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović.

Prema njegovim rečima, u Turskoj je već teška situacija prihvatanja izbeglica, ima preko 4,5 registrovanih a i više onih koji nisu regostrovani i svi oni se nalaze u teškom položaju jer sredstva za njihovo izdržavanje i boravak se smanjuju zbog teške finasijske situacije u Turskoj i velike nezaposlenosti i političke tenzije gde radikalne političke stranke okrivljuju izbeglice za tešku finansijku situaciju.

"Rat i nasilje u zemljama porekla odakle ljudi dolaze je prisutan, sve više je razaranja širom sveta i sve su teži uslovi za život u zemljama koje su u Aziji i Africi su glavni razlozi zašto ljudi dolaze. Naravno da oni mogu da budu uspešni i dođu do, i u nju uđu EU zaslužni su krijumčari i krijumčarski lanci koji se razvijaju, ali i restriktivne politike fizičkih barijera koje pokušavaju izbeglice da zaustave", rekao je Đurović.

Prema njegovim rečima fizičke barijere koje se nalaze na obodima EU samo privremeno ljude zaustavljaju, jer ljudi koji su provalili daleki put od svojih domova samom fizičkom barijerom nisu vraćeni u svoje zemlje porekla nego su zatečeni na jednom terenu i u situaciji iz koje moraju da izađu.

"U tom smislu oni hrle u ruke krijumčara koji im uz veliki novac i velike rizike omogućavaju da uđu u EU", rekao je on.

Dodaje da je krijumčarenje jedan fenomen koji je rezultat politike ograda ali je vrlo uspešan.

"Kada pogledate Mađarsku granicu sa Srbijom, prošle godine uprkos kontrolama i mađarskim naporima, ona je bila najporoznija granica kroz koju je najveći broj ljudi migratskom rutom nastavio dalje. Definitivno postoji povratni efekat politike barijere i zidova a alternativa svemu tome bi bilo izgradnja normalnih uslova za život u zemljama porekla i u zemljama na putu do EU", objasnio je Đurović.

Kako kaže, Evropska komisija nije voljna da podrži finasiranje izgradnje ograda, pogotovo ne ograda unutar EU ali zemlje članice uveliko rade na tome, kao što su Bugarska i Grčka koje na spoljnim granicama EU ulažu napore da se fizičke barijere izgrade.

Dodaje da su i na samom Samitu su sučinjena dva stava, a to je da se u EU poštuju propisi i sve vrednosti koje ona zagovara a da na putu do EU treba investirati kroz diplomatska, finansijska i druga sredstva da se zemlje na putu više pozabave migracijom da bi usporili migraciju ka EU.