Branko Vuković: Kritična tačka za nastanak alkoholizma je gubitak kontrole ponašanja

BEOGRAD - Psihijatar Branko Vuković izjavio je danas, povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv alkoholizma, da je kritična tačka za nastanak alkoholizma gubitak kontrole ponašanja, odnosno kada čovek više ne zna gde je granica bezbednog opijanja a gde alkoholizma.

"To je momenat kada uzima alkohol iz potrebe. Taj momenat kada ja uzimam alkohol iz potrebe je već kritičan jer on otvara vrata alkoholizmu", poručio je on za Tanjug.

Vuković je rekao da je alkoholizam bolest koja može uspešno da se leči u vrlo specifičnim ustanovama, i dodao da alkoholičare ne treba gledati kao ljude koji imaju asocijalno ponašanje ili loš karakter, već kao pacijente kojima je potrebno lečenje.

Kako je naveo, alkoholičar se postaje vremenom, konzumiranjem alkohola kroz duži vremenski period, u proseku oko tri godine je potrebno da čovek postane alkoholičar.

Vuković je rekao da definicija alkoholizma sadrži sve ono što alkohol čini čoveku, odnosno sve kognitivne, bihejvioralne i fiziološke negativne promene koje alkohol izaziva kod čoveka.

Komentarišući to što građani Srbije na godišnjem nivou popiju više od devet litara alkohola po osobi što ih svrstava u balkanske rekordere, Vuković je izjavio da se u Srbiji alkohol pije iz različitih razloga, iz razloga uživanja, ritualnih razloga, religioznih, i dodao da je to jedan socijalno prihvatljiv način ponašanja u Srbiji.

"Ljudi alkohol uzimaju ne baš tako retko i ne baš u malim količinama. Teško je izmeriti da li alkohol više piju muškarci ili žene, muškarci to čine vrlo otvorene, dok žene to čine skriveno. Mi imamo fenomen ženskog alkoholizma, jer jako puno vremena prođe dok se uopšte otkrije da žene piju alkohol", objasnio je psihijatar.

Toksikolog Radomir Kovačević ocenio je da su posledice alkoholizma veoma teške i ozbiljne zato što je alkohol prvo toksičan za pankreas, pa mozak i tek onda za jetru.

"Ono što je veoma teško su te psihoze, odnosno delirijum. U prvom ataku premine 10 odsto ljudi, u četvrtom preživi 10 odsto ljudi, od petog delirijuma nije preživeo niko. Ti ljudi moraju da se tretiraju kao veoma teški bolesnici sa psihotičnim problemima", objasnio je on za Tanjug.

Kovačević je napomenuo da se alkoholizam teško leči u ustanovama psihologije i neuropsihijatrije, i dodao da kada je potrebna detoksikacija i restitucija preostalih ćelija u organizmu onda se leči u ustanovama toksikologije

On je rekao da je za lečenje alkoholizma je najvažnije volja čoveka, zato što svako može da popije, ali ukoliko ima odlučnost da će prestati onda lečenje može biti uspešno.

"Alkoholizam kao bolest je hronična stvar i veliki je problem na planeti, jer on izaziva brojne posledice. To je tzv. fenomen prve čaše, kada čovek popije jednu čašicu odmah treba da popije i drugu, i onda se saturišu receptori i na taj način nastaje fizička, psihička, psihološka zavisnost i onda su posledice po čoveka strašne", naveo je toksiokolog.

Iako je alkohol u današnje vreme neminovnost koja je prehrlila društvo, s obzirom na to da su ljudi okruženi alkoholom na svi mogući način, od upotrebe u industriji, medicini, socijalnom životu, Kovačević je istakao da je najbitnije kontrola i mer