Saradnjom lokalnih samouprava i ABS do veće bezbednosti u saobraćaju

KIKINDA - U Kikindi je danas održana Pva sednica Saveta upravnog okruga na kojoj se razgovaralo o kontinuitetu saradnje sa Agencijom za bezbednost saobraćaja.

Na sednici su analizirane realizovane aktivnosti u 2022. godini, pregled programa rada saveta u tekućoj godini, ali i predlog plana rada za 2024. godinu uz preporuke Agencije za bezbednost saobraćaja.

Sednici su prisustvovali načelnik Severnobanatskog upravnog okruga Miroslav Dučić, v.d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Branko Stamatović, kao i predsednici šest lokalnih saveta za koordinaciju poslova bezbednosti saobraćaja.

"U ovu godinu ulazimo sa analizom realizacije programa rada pojedinačnih Saveta za bezbednost u saobraćaju svih lokalnih samouprava i budućim planovima i sugestijama koje će nam Agencija dati. Analiza programa rada grada Kikinde za prethodnu godinu pokazuje da je realizacija programa za 2022. godinu bila na veoma visokom nivou, negde oko 95 odsto. Takođe, prikazano je da su sredstva koja se ulivaju u budžet grada Kikinde, odnosno 30 odsto od ukupno naplaćenih prekršajnih kazni, a koja se opredeljuju za rad samog Saveta drastično veća u prethodboj godini u odnosu na one pre nje. Predseset odsto tih sredstava se koristi na infrastrukturne stvari, a druga polovina na istraživačke, promotivne i edukativne sadržaje", rekao je Dučić.

Prema njegovim rečima, najveći deo novčanih sredstava utrošen je na postavljanje brzinskih displeja, pre sbega u zonama škola.

"Kikinda je pokazatelj dobre prakse saradnje sa raznim institucijama, poput Auto-moto saveza, osnovnih škola i policijskom upravom. Posebna pažnja se posvećuje najmlađima, predškolcima koji su nam ciljna grupa, kao i najstarijim sugrađanima gde su održane brojne tribine i edukativne aktivnosti kako bismo učinili da oni budu bezbedni učesnici u saobraćaju", rekao je Dučić.

V.d. direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Branko Stamatović rekao je da je sistemski pristup bezbednosti saobraćaja ono što jedino može da donese rezultate.

"Zakon o bezbednosti saobraćaja je dao odgovornost svim institucijama, ali i lokalnim samouoravama, da je neophodno da sprovode određene aktivnosti kako bi unapredili najugroženije kategorije učesnika u saobraćaju i rešili svoje lokalne probleme", precizirao je on.

Kako je rekao prošle nedelje je formirano Nacionalno koordinaciono telo za bezbednost saobraćaja, gde se pokazalo da je potrebno da se bude vidljiviji u preventivno-promotivnim aktivnostima i sistemskim aktivnostima koje radimo zajedno sa lokalnim samoupravama.

"Cilj nam je da na nacionalnom nivou do 2030. godine nijedno dete ne izgubi život u saobraćajnim nezgodama, takozvana vizija nula koju smo pokrenuli prošle godine. Zato smi danas tu, da u saradnji sa lokalnim samoupravama vidimo šta je to što možemo da uradimo da bismo dostigli tu zamisao, a šta je to u čemu mi možemo da damo svoj doprinos", rekao je on.

Stamatović je dodao da je prošle godine došlo do povećanja stradanja u saobraćajnim nezgodama, kao i da se takvo povećanje beleži i u zemljama regiona i Evropskoj uniji.

"Ono što je posebno specifično je stradanje u zonama pešačkih prelaza, gde nam stradaju deca, na to moramo posebno da obratimo pažnju i posebno sa apelujemo na sve vozače i pešake da budu u tim zonama naročito oprezni. Tu je i stradanje vozača za volanom, ne vezivanje sigurnosnih pojaseva kako na prednjem, tako i na zadnjem sedištu, na šta se takođe mora staviti akcenat kada je bezbednost u saobraćaju u pitanju", rekao je Stamatović.