Vladimir Đurđević: Imaćemo leto s temperaturom iznad proseka

BEOGRAD - Sva godišnja doba na planeti Zemlji toplija su u proseku nego ranijih godina, pa se više ne pojavljuje mesec ili sezona koja je globalno hladnija od nekog proseka u prošlosti, rekao je danas klimatolog Vladimir Đurđević.

''Trenutne sezonske prognoze pokazuju da ćemo imati leto sa temperaturom iznad proseka i sigurno možemo očekivati da ćemo na nivou Evrope imati leto sa temperaturom iznad proseka", rekao je Đurđević za Tanjug.

 

Prema njegovim rečima, proces globalnog zagrevanja se dešava svuda, a regionalno se dešavaju lokalizovane negativne anomalije dok su svi meseci značajno topliji nego što su bili.

''Fenomen 'El Ninjo' koji je povezan sa tropskim delom Tihog okena, na svakih tri do sedam godina, čini da u tom delu dolazi do razlivanja tople vode, koja se nagomilava na obale Azije i Australije, i ona se razliva preko celog Pacifika i velika nagomilana količina toplote se oslobodi i ulazi u atmosferu i, kao rezultat, te godine bude značajno toplije nego pre'', rekao je Đurđević i dodao da se očekuje da će 2024. godina biti rekordno topla, kada će biti probijen rekord iz 2006. koji se zvao ''Super El ninjo''.

Kako je rekao, taj fenomen se najviše vidi u tropskim oblastima, kao što se na severno-američkom kontinentu pojavljuju suša i jako visoke temperature, dok u nekim delovima Južne i Centralne Amerike ima intezivnih padavina i poplava.

Đurđević dodaje i da njegov uticaj u Evropi nije tako jasan, ali da je globalno planeta značajnije toplija zbog procesa globalnog zagrevanja, pa će se topli meseci moći očekivati i u Srbiji.

''Za ovaj naš deo regiona i zemlju karakteristično je to da su leta postala izrazito topla sa puno toplotnih talasa, pa i kod nas to možemo očekivati i nekoliko toplotnih talasa tokom leta'', rekao je klimatolog i dodao da toplija planeta znači manje leda, jer i okean postaje topliji.

Tako, prema njegovim rečima, na Severnom polu imamo 30 do 40 posto manje leda no što je bilo, a na Antarktiku se beleže rekordi po pitanju smanjene količine leda.

U par dana marta su izmerene najviše temperature globalnog okeana, iako smo bili u ovoj fazi kada je trebalo da temperature budu nešto niže, što pokazuje stepen koliko je već planeta zagrejana, rekao je Đurđević objašnjavajući da topljenje leda i glečera znači porast nivoa okeana, koji je viši za jedno 20 cm, "što zabrinjava''.

Objašnjava da je to jedan od problema klimatskih promena i da kada se dešavaju oluje iznad okeana, talasi mogu da uđu na kopno i naprave veću štetu.

Kako je objasnio, ljudi se sele iz manjih gradova koji nemaju izraženu infrastrukturu koja ih brani od visoke plime, zbog čestih poplava i da ljudi ne žele da žive u takvom okruženju gde svakih nekoliko meseci ima nevolja.

Đurđević smatra i da že veliki gradovi biti u ozbiljnim problemima, posebno u jugoistočnom delu Azije.

''Indirektno oko 100 miliona ljudi će biti ugroženo u tim gradovima i to su ozbiljna predviđanja. Treba naći rešenja kako da se zaštite u budućnosti'', rekao je za Tanjug.

Prema njegovim rečima, u Srbiji su bili relativno suvi meseci i retke su bile situacije sa više kiše, a da bi se nadoknadio gubitak, trebalo bi nekoliko meseci za redom da bude višak padavina.

''S obzirom da se to nije desilo, mi smo i dalje prilično kritični i lako možemo da uđemo u sledeću sušu, a imamo i na jugu permatnenti gubitka sadržaja vode u površinskom sloju zemlje. Ono dovodi do smanjenja kapaciteta podzemnih voda, a situacija je kritična i pitanje je da li ćemo se vratiti na neki režim iz prošlosti'', smatra Đurđević.

Takođe smatra da je potreban pametniji odnos u smislu korišćenja i boljeg upravljanja vodnim resursima, jer na godišnjem nivou u Srbiji postoji manje više ista količinu padavina.

Kako je rekao, čuvanje vode koje Srbija ima u ekscesnim situacijama za sušni period bi pomoglo u minimizaciji negativnih efekata, a padavine treba sačuvati u akumulacijama da bi se mogle koristiti u toku leta, kao i da bi bilo potrebno da se razvije mreža navodnjavanja, što je prilično osvetljivo pitanje.

''To treba odraditi vrlo odgovorno da ne bi došlo do dodatnog iscrpljivanja vodnih resursa posebno podzemnih voda. Treba naći najoptimalnija rešenja kako da se voda bolje koristi'', rekao je Đurđević.