Meteorolog Goran Mihajlović: Ne postoji apsolutna zaštita od superćelijske oluje, ključna je informisanost

BEOGRAD - Meteorolog Goran Mihajlović izjavio je danas Tanjugu da je apsolutna zaštita od superćelijske oluje nemoguća zbog njene jačine, ali je ključna informisanost o tome kada i gde će se desiti nepogoda.

Kada je reč o superćelijskoj oluji, Mihajlović kaže da je to zapravo tip olujno grmljavinske nepogode i to onaj najintenzivniji i najviši i po vremenskom trajanju i po intenzitetu.

"Kao što ste videli ova pojava koju smo zabeležili je počela u Sloveniji u ranim prepodnevnim satima, u popodnevnim satima zahvatila je Zagreb, preko cele Hrvatske, dakle putanja od gotovo 1.000 kilometara. Na tom putu superćelijska nepogoda je imala i nešto intenzivnije i manje intenzivne faze, ali u svakom slučaju dovoljno intezivne i razarajuće", kazao je Mihajlović.

Ono što je uzrokuje nastanak superćelijske oluje, kako je objasnio, jeste sudar toplog i hladnog vazduha, različit smer vetra po visini, dovoljno vlage, velika razlika u temperaturi koja generiše izuzetnu energiju i vrtložna kretanja koja za posledice imaju olujni, a na momente i orkanski vetar.

Ističe da je apsolutna zaštita od superćelijske oluje nemoguća, s obzirom da se radi o izuzetno snažnoj vremenskoj pojavi, već je ključna informisanost o tome kada i gde će se desiti nepogoda.

Mihajlović je ocenio da se za ovu situaciju juče može reći da je savršeno prognozirana, i vreme, i početak, i trajanje, kao i sam intenzitet pojave.

"Štetu nije pravio grad u ovoj situaciji. Imali smo olujni i orkanski vetar koji je najviše štete načinio i u tom smislu ne možemo govoriti samo o protivgradnim raketama. Sama pojava grada jeste zabeležena u nekim delovima, ali nije bila tako značajna kao prošle nedelje, kada smo na području Vojvodine imali veću štetu od grada nego što je bilo od olujnog vetra", naveo je meteorolog.

Kada je reč o ovakvim fenomenima, kaže da postoji zabeležena istorija merenja i da 150 godina meteorologije i podataka govori da je bilo sličnih vremenskih nepogoda, poput nevremena u Lazarevcu pre nekoliko godina, u mestu Šopići, kada je jedan šleper prevrnut od siline vetra, kao i manja tornada koja su se javljala u Vojvodini.

Mihajlović napominje da jedna od osnovnih karakteristika i obeležja globalnog porasta temperature i fenomena koji zovemo klimatske promene, jesu češće intenzivnije vremenske situacije.

Intenzivni pljuskovi, olujni vetar, sam porast temprature, kako kaže, uslovljava to da je atmosfera sposobnija da primi više vlage, što znači intenzivnije padavine, više energije u atmosferi i onda kao posledica i ove upozoravajuće pojave.

"Imali smo veoma kišni period i u maju i junu, kao jednu takođe ekstremnu pojavu u nekim mestima i do tri, četiri puta više padavina u odnosu na prosek. Onda ovaj topli period nije neuobičajen, dakle nailazak hladnog vazduha na veoma toplu pregrejanu podlogu rezultira pojavom intenzivnih olujno-grmljavinskih nepogoda", navodi on.

Naglasio je da je na snazi još aktuelno upozorenje koje se odnosi do subote, kako na severne tako i na centralne krajeve, uz napomenu da će se hitna i ažurna upozorenja izdavati neposredno u periodu kada je moguće, odnosno sat ili dva unapred, kada bude uslova za konkretan razvoj i neku lokaciju.

"U narednom periodu nakon ovog nestabilnog vremena koje se očekuje do subote, u nedelju bi bilo pretežno sunčano i toplije, maksimalna tempratura između 30 i 32 stepena. Početak nedelje doneće topli talas odnosno visoke temperature. U utorak bi bilo između 35 i 40 stepeni, a nakon toga sredinom nedelje osveženje. Možemo reći da bi do kraja meseca maksimalni tempratura bila između 30 i 33 stepena i ne bi imali ekstremno visoke temprature", najavio je Mihajlović.

Urednik portala VojvodinaMeteo i "lovac na oluje" Jovan Čabrilo objasnio je da prilikom "lova" na oluje, prvi potez koji je potrebno sprovesti određivanje koliko-toliko precizne lokacije gde bi mogao da se desi sam događaj, zatim priprema, prognoza i onda se prateći neke servise, gleda koliko je udaljena grmljavina od "lovaca" kako bi bili na bezbednoj distanci.

"Može se reći da je nevreme najviše pogodilo područje Srema, kada govorimo o Vojvodini. Ukoliko uključimo tu i ostatak Srbije onda svakako Mačva, zapadna Srbija, oni su bili prvi na udaru. Nevreme je stiglo negde oko 19 časova u te predele i kasnije se širilo prema centralnim i istočnim krajevima zemlje", kazao je on.

Osnovna razlika između jučerašnje superćelijske oluje i nevremena 13. jula, kako kaže, jeste to što je 13. jula bilo prisustvo superćelije i na području Srbije, koje je produkovalo krupan grad veličine preko pet centimetara, što je bila glavna posledica tog olujnoj nevremena.

Ovog puta, navodi, superćelija koja je prelazila preko Hrvatske oslabila je dolaskom do naših krajeva i više poprimila neke karakteristike konektivnog linearnog sistema, čija je glavna karakteristika olujni i orkanski vetar, koji je ovog puta naneo značajnu materijalnu štetu.

"Kod nas se u poslednjem vreme dosta olako upotrebljava taj izraz superćelija, verovatno zato što to ljudima zvuči nekako veliko i jako. Mislim da juče nismo imali superćeliju ovde kod nas, ali bez obzira na to, i drugi sistemi mogu da nam nanesu značajne materijalne štete, čak i ljudska žrtve. Za superćeliju je potrebno mnogo parametara da se poklopi da bi došlo do njenog formiranja", zaključio je on.

Kod konektivnih dešavanja u odnosu na slojastu oblačnost, Čubrilo napominje da je teže predvideti tačno vreme i tačnu lokaciju događanja, ali je moguće prediveti nepogodu u prilično dobroj meri.

"Ja svakako predlažem svima da slede zvanična upozorenja od strane RHMZ-a zato što smo u nekom proteklom periodu imali neka manje validna upozorenja. Onda se to nešto ne desi što bude plasirano u javnosti i ljudi manje ozbiljno shvataju ova prava upozorenja, kakva smo imali i za 13. jul i za jučerašnji dan", ocenio je on.

Kada je reč o superćeliji, bitno je prisustvo mlazne struje odnosno smicanje vetra, koja kada se poklopi sa velikom količinom energije u atmosferi, stvara potencijal za nastanak superćelijskih nepogoda.