Bisenić: Evropska unija prihvatila Malvine umesto Foklanda

BEOGRAD - Pred Velikom Britanijom, koja podržava teritorijalnu celovitost Ukrajine, ali ne i Srbije, pojavilo se ponovo pitanje Foklandskih ostrva posle deklaracije od utorka u kojoj ih je Evropska unija nazvala argentinskim imenom: Malvinska ostrva, navodi novinar Dragan Bisenić.

On ukazuje da sada Britaniji stižu posledice izlaska iz EU, jer zemlje EU očigledno više ne smatraju da treba da vode računa o britanskim interesima, više od same Velike Britanije, i ocenjuje da Samit šefova država G20 na kojem će biti argentinski predsednik Fernandez i britanski premijer Sunak, po svemu sudeći, neće proći bez otvaranja ovog pitanja, pošto je i ono još jedna srušena cigla u fragmentaciji svetskog poretka.

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

S pitanjem teritorijalne celovitosti ne suočavaju se samo Ukrajina i Srbija. To pitanje sada se ponovo pojavilo i pred Velikom Britanijom koja podržava teritorijalnu celovitost Ukrajine, ali ne i Srbije. Sada je u deklaraciji od utorka, Evropska unija nazvala Foklandska ostrva, koja su trenutno u vlasništvu Ujedinjenog Kraljevstva argentinskim imenom: Malvinska ostrva.

Dokument je objavljen nakon dvodnevnog samita u Briselu između EU i lidera Zajednice Latinske Amerike i Kariba (Community of Latin American and Caribbean States - CELAC).

U njemu je pisalo: “Što se tiče pitanja suvereniteta nad Malvinskim/Foklandskim ostrvima, Evropska unija je primila k znanju istorijski stav CELAC-a zasnovan na važnosti dijaloga i poštovanja međunarodnog prava u mirnom rešavanju sporova”.

Argentina je proglasila suverenitet nad ostrvima 1820. godine i neprestano od tada se poziva na njega. Velika Britanija je okupirala arhipelag 1833. od kada traje argentinsko osporavanje ovog čina. Ostrva koja kontrolišu veoma važne strateške rute i prilaze Latinskoj Americi, a posebno ograničavaju Argentinu, nalaze se u južnom Atlantiku oko 600 kilometara od argentinskog kopna i oko 13 000 kilometara od Velike Britanije.

Nakon što je Argentina pozdravila deklaraciju kao „diplomatski trijumf“, Ujedinjeno Kraljevstvo je zatražilo od EU da pojasni svoju očiglednu podršku argentinskog polaganja prava na ostrva.

Zahtev je odbijen. Zvaničnik EU je saopštio da takva izjava ne može da se da u ime 60 država članica EU i zemalja CELAC-a koje su pristale na formulaciju.

Argentinski predsednik Alberto Fernandes pozdravio je izjavu EU. „Malvini su nacionalna stvar“, napisao je on na Tviteru, pozdravljajući ono što je opisao kao „istorijsku diplomatsku pobedu“. „Posvećenost Argentinaca odbrani prava naše domovine je to omogućila“, dodao je on. Izjava je naširoko propraćena u argentinskoj štampi. Ministar spoljnih poslova Argentine Santjago Kafiero precizirao je da je zajednička izjava " novi poziv međunarodne zajednice Ujedinjenom Kraljevstvu da se pridržava svoje obaveze da nastavi pregovore o suverenitetu Argentine“.

Ovo je prvi put da je EU zvanično priznala pravo Argentine na ostrva u zajedničkoj deklaraciji. Ali, to je bio prvi samit EU sa Zajednicom latinoameričkih i karipskih država (CELAC) otkako je Britanija napustila EU 2020.

Sada Velikoj Britaniji stižu posledice izlaska iz EU, jer zemlje EU očigledno više ne smatraju da treba da vode računa o britanskim interesima, više od same Velike Britanije. Prethodno bi Ujedinjeno Kraljevstvo moglo da stavi veto na izjave sa kojima se nije slagalo. U britanskom samoprinudnom odsustvu, argentinski pregovarači su brzo krenuli da u završni dokument unesu svoje ime na ostrva, ostvarivši veliku diplomatsku pobedu.

Malvinsko pitanje ponovo je iskrslo ove godine kao eho novih rasprava na globalnoj sceni o pitanjima suvereniteta, koja uključuju trenutno dva najisturenija slučaja – Ukrajinu i Srbiju. Na martovskom pripremnom skupu ministara spoljnih poslova za ovogodišnji Samit G20 koji će se održati u septembru u Indiji, argentinski ministar spoljnih poslova Santjago Kafiero obavestio je svog britanskog kolegu Džejmsa Kleverlija da njegova vlada napušta Foradori – Dankan pakt, razdražujući tako London, čiji je sekretar za spoljnu politiku, Džejms Kleverli odmah regovao, ističući da su „Foklandska ostrva britanska“.

Dve strane su 2016. potpisale pakt Foradori-Dankan, neobavezujuću izjavu u kojoj su se obe strane složile da se ne slažu oko suvereniteta, već da sarađuju po pitanjima kao što su energija, pomorstvo i ribolov, kao i na identifikaciji ostataka argentinskih vojnika poginulih u borbama 1982. godine.

Kontroverzni pakt izazvao je veliku pometnju u Argentini, nakon što je Dankan u svojim memoarima “In the Thick of It: The Private Diaries of a Minister”, naveo da je argentinski diplomata bio "totalno pijan" kada je pakt potpisan - tvrdnje koje je Foradori odbacio.

Argentina je saopštila da je njena poslednja akcija „u skladu sa mandatom Generalne skupštine UN i Komiteta Ujedinjenih nacija za dekolonizaciju“, dodajući da Buenos Ajres poštuje posvećenost predsednika Alberta Fernandeza da „održi“ pitanje Malvina „kao državnu politiku“. Fernandez je ocenio da je to bio “sraman pakt koji je dozvolio Velikoj Britaniji da leti tamo-amo sa Malvina u Sao Paulo (Brazil) i omogućio joj da eksploatiše more oko ostrva, koja su argentinska“.

Iza kulisa London se borio snažnom diplomatskom akcijom, vršeći pritisak na najvišem nivou da obeshrabri Brisel da uključi ovu formulaciju.

Memorandum koji je procurio otkrio je „očajničke“ poslednje napore britanske vlade i njenog najvišeg diplomate da spreče EU da potpiše deklaraciju sa latinoameričkim državama koja eksplicitno pominje na „Malvinska ostrva“ – argentinski naziv za Foklandska ostrva u vlasništvu Britanaca.

„Nadam se da Foklandska ostrva možete držati podalje od saopštenja samita – pozivanje na to da će Argentina predstavljati podršku njihovom cilju, zahtevaće od nas da odgovorimo i povećamo tenzije u regionu“, navodi se u tekstualnoj poruci koju je ministar spoljnih poslova Ujedinjenog Kraljevstva Džejms Kleverli poslao visokom diplomati EU Žozepu Borelu.

„Razumem da se CELAC [zemlje] zalaže za uključivanje jezika na Foklandskim ostrvima u saopštenje EU-CELAC... Kao što znate, stav Velike Britanije je vrlo jasan - Foklandska ostrva su samoupravna britanska prekomorska teritorija“, navodi se u Kleverlijevom tekstu koji je procurio ove nedelje u medije.

Portparol britanskog premijera Rišija Sunaka rekao je novinarima u četvrtak da deklaracija EU-CELAC-a sadrži „izbor reči za žaljenje”. Bivši minister odbrane, Alek Šelbruk, sugerisao je da je evropski blok bio „sitan” i da samo „pokušava da uznemiri Veliku Britaniju zato što smo je napustili”.

Torijevac, član parlamenta Džejms Sanderlend, koji je učestvovao u Foklandskom ratu, rekao je o izjavi EU: “Ovo je nečuveno. Velika Britanija je imala de fakto suverenitet nad Foklandskim ostrvima od 1833. i stala u njihovu odbranu 1982. Dobri ljudi Foklandskih ostrva su takođe velikom većinom glasali da ostanu Britanci. EU bi bilo mudro da poštuje britanski suverenitet, umesto da gubi vreme na izmišljene stvari”.

Na referendumu 2013. godine 99,8 odsto birača na Foklandskim ostrvima želelo je da ostane Britanska prekomorska teritorija. Od 1.516 ljudi, samo troje je glasalo protiv. Stanovnici Foklandskih ostrva žele da ostanu britanski podanici, a to je i želja Londona.

U pokušajima Argentine da povrati suverenitet nad arhipelagom, napetosti su dostigle vrhunac 1982. kada je Argentina izvršila invaziju na ostrva u punom obimu. U mnogim aspektima, tajming argentinske invazije nije mogao biti gori. Velika Britanija je pregovarala o sporazumu o predaji Hong Konga Kini – potez za koji će kasnije tvrditi da je pokazao njenu spremnost da se rastane sa nekim od svojih kolonijalnih poseda – početkom 1980-ih, dok je nekada velika globalna supersila posmatrala kako se njen globalni status smanjuje. U međuvremenu, postindustrijski pad koji su doživljavali mnogi gradovi u zemlji, zajedno sa religioznim nasiljem u Severnoj Irskoj, stvorio je atmosferu napetosti i frustracije širom Velike Britanije. Nije bilo raspoloženja za dalje ponižavanje na svetskoj sceni. Krotka predaja suvereniteta ostrva nije bila opcija.

Britanska premijerka Margaret Tačer – akutno svesna ekonomske, strateške i geopolitičke vrednosti ostrva – brzo je delovala da uguši pobunu i obezbedi britansku kontrolu. Ona je, osim toga, bila deklarisani pristalica korišćenja sile u međunarodnim odnosima. Sedamdeset četiri dana nakon početka, Argentinci su se na kraju predali.

U sukobu je stradalo 255 britanskih i otprilike 650 argentinskih vojnika. Britanija od tada vlada ostrvima, a od sukoba je bilo malo volje za pregovore. Foklande u Britaniji smatraju simbolom nacionalnog ponosa – imajući u vidu da oni predstavljaju poslednju vojnu pobedu koju je Ujedinjeno kraljevstvo ostvarilo samo, nezavisno od bilo kog saveznika. Da bi bilo koji političar nagovestio sklapanje sporazuma sa Argentinom, verovatno bi usledila kazna u glasačkim kutijama.

Samit šefova država G20 na kojem će biti argentinski predsednik Fernandez i britanski premijer Sunak, po svemu sudeći, neće proći bez otvaranja ovog pitanja, pošto je i ono još jedna srušena cigla u fragmentaciji svetskog poretka.