Savetovalište za pacijente sa kardiovaskularnim bolestima organizuje se u amfiteatru klinike za Neurohirurgiju pri UKC

BEOGRAD - Povodom Svetskog dana familijarne hiperholesterolemije i u susret Svetskom danu srca, udruženje “Moja druga šansa” danas od 11 do 11.30 organizuje veliko Nacionalno savetovalište besplatno za pacijente sa kardiovaskularnim bolestima - “Pitajte lekara”, u amfiteatru klinike za Neurohirurgiju pri Univerzitetskom kliničkom centru Srbije.

Prof. dr Katarina Lalić, endokrinolog u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije (UKC) izjavila je za Tanjug da većina populacije smatra da su povišene vrednosti lošeg LDL holesterola posledica grešaka u ishrani, ali da jedan od 250 stanovnika ima takozvanu genetsku grešku, koja se nasleđuje, a zbog koje organizam sam sintetiše velike količine holesterola u cirkulaciji.

"Reč je o bolesti, koja se stručno zove familijarna hiperholesterolemija, a osobe koje je imaju mogu već sa 30 ili 40 godina da dobiju infarkt srca ili šlog", kaže Lalić.

Ona navodi da pacijenti sa povišenim LDL holesterolom najčešće ništa ne osećaju i nemaju nikakve simptome i da se kod mnogih pacijenata povišeni holesterol otkrije tek kada dožive infarkt miokarda.

Ističe da je to razlog zašto bi svako trebalo da poseti svog lekara i proveri vrednosti LDL holesterola.

"Prvi skrining test za LDL holesterol muškarci bi trebalo da urade sa 35, a žene sa 45 godina ili i ranije ukoliko postoje druge pridružene bolesti, ukoliko u porodici postoji istorija osoba koje su rano doživele srčani ili moždani udar", ukazuje Lalić.

Dodaje da je nakon skrininga vrlo važno konsultovati se sa lekarom koji će u odnosu na vrednosti LDL holesterola i druge parametre i faktore rizika, kao što su prethodni kardiovaskularni događaji u porodici, odrediti visinu kardiovaskularnog rizika i uputiti pacijenta na dalje lečenje.

"Povišeni holesterol se može otkriti vrlo rano, nekada već u predškolskom uzrastu. Osoba se rodi sa povišenim holesterolom, koji dalje godinama samo raste. Veliki problem je što taj holesterol ne boli, ne daje nikakve simptome i ne tako retko otkrije se tek onda kada napravi komplikaciju u vidu ateroskleroze, odnosno srčanog udara ili šloga", navodi Lalić.

Ona objašnjava da se najprostijim vađenjem krvi može na vreme otkriti da li postoji povišen holesterol, kako bi se na vreme mogao smanjiti njegov loš i poguban uticaj na zidove krvnih sudova.

Ako nisu bolesni, svi građani najmanje jednom godišnje bi trebalo da provere LDL holesterol, a ukoliko imaju povišen LDL holesterol potrebno je da na četiri do šest nedelja proveravaju njegovu vrednost.

"Kod osoba koje genetski imaju povišen nivo holesterola, on se ne može smanjiti samo dijetom iz prostog razloga što naš organizam 70 do 80 odsto dnevnih potreba za holesterolom stvara sam, sintetiše ga u jetri. Iz tog razloga neko ko je vegetarijanac ili vegan neće umreti što nema holesterola u ishrani, jer ga mi sami stvaramo", navodi Lalić.

Ona dodaje da je kod osoba koje imaju genetsku grešku značajno povećana sinteza holesterola, dakle one same prave ogromnu količinu holesterola u cirkulaciji i objašnjava da samo dijeta ne može da pomogne i da je neophodno zaustaviti tu sintezu holesterola, koju se vrlo uspešno, unazad 40 godina, leči statinima.

"Kada statini nisu dovoljni i kada oni ne mogu da ostvare tu ciljnu vrednost, poslednjih godina razvijena je inovativna terapija, koja predstavlja prekretnicu u lečenju holesterola. Ti lekovi obezbeđuju dobru efikasnost, mogu se davati dva puta mesečno, a najnovije generacije tih lekova se daju jednom u šest meseci u vidu supkutane injekcije", rekla je Lalić.

Ona dodaje da su ti lekovi dostupni i kod nas, još u ograničenom broju, jer nisu još na pozitivnoj listi lekova.