Bisenić: Izbor spikera koji može da zaustavi američku pomoć Ukrajini

BEOGRAD - Novi prvi čovek američkog Kongresa Majk Džonson, pripadnik tvrde Trampove struje, ima zadatak da vodi razjedinjeni Kongres kroz dva rata u inostranstvu, navodi novinar Dragan Bisenić i dodaje da se on u Evropi očekuje sa strepnjom, budući da njegova reputacija ukazuje da bi mogao da preokrene dosadašnju politiku bezrezervne pomoći Ukrajini koju je inaugurisao predsednik Bajden.

Glavno pitanje sa kojim se Džonson suočava je kako će se postaviti prema zahtevu Bajdena od 106 milijardi dolara koji povezuje izraelsku i ukrajinsku pomoć, čemu se nekoliko republikanaca odlučno protivi, a "trenutak istine" nastupiće 17. novembra, kada se bude potrošio budžet i kada će Džonson morati da reši "kvadraturu kruga", ocenjuje Bisenić, i napominje da će Kongres sada biti snažno sredstvo u Trampovim rukama.

U autorskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

Pre samo nekoliko dana, kongresmen Majk Džonson bio je malo poznati član koji je služio u Komitetu za oružane snage Predstavničkog doma. Sada, kao njegov prvi čovek, on ima zadatak da vodi razjedinjeni Kongres kroz dva rata u inostranstvu. On se Evropi očekuje sa stepnjom, budući da njegova reputacija ukazuje da bi mogao da preokrene dosadašnju politiku bezrezervne pomoći Ukrajini koju je inaugurisao predsednik Bajden.

Džondon je izabran posle velike drame u trećem glasanju, pošto su prethodna dva kandidata oborena razmiomilaženjima unutar samih republikanaca. U prvi mah, američki mediji su naveli da je on "slučajni predsednik" u američkoj parlamentarnoj istoriji, ali su brzo korigovali tu ocenu. Njegov izbor predstavlja pobedu Trampove struje među republikanskim frakcijama, čime je, kako se čini, bivši predsednik, kako ocenjuju američki mediji, definitivno, ne samo učvrstio svoju narednu kandidaturu, nego pobedio u ideološkoj borbi unutar Republikanske stranke.

Džonson je pripadnik Trampove tvrde struje u svakom smislu, ali je ostao neprimećen zbog toga što se nije aktivno uključivao u taktičke borbe koje su bile konfrontirajuće.

Ovaj izbor usmerio je novu pažnju na njegovu ulogu iza kulisa u pokušaju da poništi izborne rezultate u ime bivšeg predsednika Donalda Trampa. Kao socijalni konzervativac, Džonson je igrao vodeću ulogu u regrutovanju republikanaca u Predstavničkom domu da potpišu pravni podnesak koji podržava tužbu kojom se tražilo poništavanje rezultata. U decembru 2020. Džonson je prikupio potpise za pravni podnesak koji podržava tužbu u Teksasu, o navodno široko rasprostranjenim izbornim nepravilnostima, čime je pokušano da se ponište rezultati u četiri države u kojima je pobedio Džozef Bajden.

Demokratski protivnici odmah su zavapili: “Naša nacija je na ivici katastrofe sada kada su republikanci izabrali ekstremistu na časni položaj predsednika Predstavničkog doma. Njegov uspon sada postavlja socijalno konzervativnog advokata koji se protivi pravima na abortus i istopolnim brakovima, i koji je igrao vodeću ulogu u naporima da se ponište izbori 2020. na drugom mestu u redu za preuzimanje položaja predsednika. Građani ove velike nacije treba da se plaše ovog zilota koji negira izbore, opire se pravima i promoviše netrpeljivost. Neka vaseljena i sve sveto čuvaju našu republiku od propasti”.

Podsećajući na svoju evangelističku hrišćansku veru, Džonson se više puta pozivao na Sveto pismo u svom inauguralnom govoru u Predstavničkom domu. „Biblija je vrlo jasna da je Bog taj koji dovodi one koji imaju vlast“, rekao je on. „On je izabrao svakog od vas, sve nas. I verujem da je Bog odredio i dozvolio da svako od nas bude doveden ovde za ovaj konkretan trenutak”.

Odmah posle izbora, oglasio se vodeći konzervativni tink tenk – Heritidž fondacija, koja je saopštila da je Džonsonov izbor “velika pobeda za američke konzervativce” i “još veća” za američki narod.

Sa tako niskim profilom, teško je tačno predvideti kako će republikanac iz Luizijane upravljati američkim zakonodavcima u međunarodnim poslovima. Posebno se ističe se da to možda neće biti dobro za Ukrajinu. Džonson je bio odlučniji od mnogih svojih kolega, glasajući za tri amandmana koji bi ograničili pomoć Kijevu. On je prošle godine zauzeo je čvrst stav prema Ukrajini glasajući protiv slanja paketa pomoći Kijevu od 40 milijardi dolara.

On je takođe nešto kao kineski jastreb, pošto je predstavio najmanje dva zakona usmerena na Kinu: jedan koji bi zabranio bivšim članovima Kongresa da lobiraju u ime komunističkih entiteta, i drugi koji bi sprečio strane vlade da finansiraju sudske sporove u američkim sudovima. U svom prvom govoru on je kao priritetete naveo izraelski sukob i bezbednost južne granice, ali ne i rat u Ukrajini.

Glavno pitanje sa kojim se Džonson suočava je kako će se postaviti prema zahtevu predsednik Bajdena od 106 milijardi dolara koji povezuje izraelsku i ukrajinsku pomoć, čemu se nekoliko republikanaca odlučno protivi. Taj paket pomoći već čeka Džonsona. Smatra se da će morati da zauzme stav i pokaže da li je na strani ugroženih demokratija. Poslednjih meseci, čini se da je Džonson donekle promenio melodiju. Iako nije izrazio spremnost da Kijevu odobri pakete pomoći vredne više milijardi dolara, prošlog meseca je rekao da „Ukrajina mora da pobedi“.

Džonson se u četvrtak sreo s predsednikom Bajednom da bi diskutovo njegov predlog pomoći. Džonson je posle susreta izjavio da će republikanci u Predstavničkom domu prvo usvojiti poseban zakon o pružanju pomoći Izraelu od 14,5 milijardi dolara, ali im je potrebno više informacija o strategiji Bajdenove administracije za Ukrajinu. „Ne možemo dozvoliti Vladimiru Putinu da pobedi u Ukrajini jer ne verujem da bi to stalo na tome“, rekao je Džonson, ali je naglasio: „Moramo stati uz našeg važnog saveznika na Bliskom istoku, a to je Izrael".

„Trenutak istine“ nastupiće 17. novembra, kada se bude potrošio budžet. Tada će Džonson morati da reši "kvadraturu kruga". Ako ne uspe, predviđa mu se da će da doživi istu sudbinu kao i Kevin Makartij, koga je zbacilo tvrdo desno jezgro zbog njegove spremnosti da usvoji privremeni budžet glasovima demokrata zbog nedostatka podrške u sopstvenim redovima.

Kongresmen Mat Gec koji je otvorio tu krizu na Kapitol Hilu rekao je da Džonsonu neće biti dozvoljeno da pred kongresmene iznese nacrt zakona koji povezuje dva rata jer se „više od polovine kongresmena protivi tome“. „Podržavam Izrael. Zar nismo uradili dovoljno za Ukrajinu," upitao je Gec.

Džonsonov izbor nije ostavio, ni Evropu ravnodušnom, a nije nezapaženo prošlo i izostavljanje Ukrajine iz premijernog govora. Švedska, netom stasala nova članica NATO, upozorava da bi Evropa trebalo da poveća proizvodnju oružja, jer nedostatak zaliha ne može više da bude izgovor. Evropski BDP je treći najveći u svetu i skoro devet puta veći od ruskog. Evropa ima ekonomska i industrijska sredstva da odvede Kijev do pobede – nedostaje samo volja da se promene brzina i prioroteti.

Britanska javnost smatra da je Džonson "mlad i neiskusan u poslu za koji nije predviđen" i da će imati veoma malo vremena da se prilogodi poziciji koja može da odredi pravac američke ekonomije i jačina njenog uticaja u inostranstvu. U Britaniji se tvrdi da je Džonson Trampov "novi čovek u Vašingtonu" i podseća se na dosije njegovih kongresmenskih aktivnosti. "Ovo je čovek za koga se jednakost odnosi samo na one koji izgledaju i misle kao on, čovek čija delatnost dokazuje da veruje da je bolji sudija o tome kako ti i ja živimo od nas samih”, zaključio je britanski " Independent".

Džonson je doista bio pouzdan član užeg kruga Donalda Trampa, redovno je putovao sa predsednikom u Air Force One na fudbalske utakmice, mitinge i republikanske izbore predsedničkog kandidata 2020. „To je nadrealno; kada ga pozovem, on mi se javi u roku od nekoliko sati“, rekao je Džonson dok je bio u predizbornoj kampanji sa Trampomu Nju Hempširu 2020.

„Verujem da me sada vidi kao saveznika od poverenja“.

Sada je sasvim jasno da je to više nego tačno i da je Tramp taj koji će sada određivati odnos prema Bajdenovoj administraciji na Kapitol hilu. Veruje se da će Kongres biti snažno sredstvo u Trampovim rukama i u njegovom odgovoru na niz optužnica protiv njega i sudskih procesa protiv njegovih saradnika. Ako na kraju Tramp pobedi, biće puno osnova da je tome doprinelo njegovo "tajno oružje" u liku Majka Džonsona.