Bisenić: Evropa prednjači sa zakonom o AI, ali izazovi ostaju

BEOGRAD - Evropska unija će biti prvi region na svetu koji će regulisati veštačku inteligenciju (AI) na sveobuhvatan način, navodi novinar Dragan Bisenić i dodaje da je Evropski parlament uspeo da uključi velika ograničenja na ovu moćnu i zabrinjavajuću tehnologiju, a da su države članice takođe uspele da očuvaju svoje pravo da je koriste u pitanjima nacionalne bezbednosti i krivičnog gonjenja.

Novi evropski zakon neće stupiti na snagu pre tri godine i trenutno niko nema pojma kakva će veštačka inteligencija biti do tada, ali dobar zakon mora da sadrži mehanizam koji mu omogućava da se brzo razvija navodi Bisenić i zaključuje da Evropa prednjači, ali da izazovi veštačke inteligencije ostaju, jer su oni takve prirode da samo jedan sporazum nije u stanju da ih sagleda i reguliše.

U autroskom tekstu za Tanjug Bisenić piše:

Ni jedna tema ne okupira ljude toliko poslednjih godina kao veštačka inteligencija. „Veštačka inteligencija“ je u Britaniji proglašena za reč godine. Imajući to sve u vidu, pregovarači iz Evropskog parlamenta i država članica usaglasili su ključne tačke Zakona o veštačkoj inteligenciji koji je u pripremi od 2021. Zakon ima za cilj da garantuje transparentnost upotrebe veštačke inteligencije, obezbedi visok kvalitet podataka koji se koriste u razvoju i zaštiti autorska prava. U oblastima zaštite podataka i aplikacija relevantnih za bezbednost, upravljanje rizicima koje kontrolišu ljudi postaće obavezno.

Zahtev za regulisanje veštačke inteligencije na nacionalnom i međunarodnom nivou pre nekoliko godina izneli su nedavno preminuli velikan svetske diplomatije Henri Kisindžer i bivši direktor Gugla, Erik Šmit. Kisindžer je tvrdio da veštačka inteligencija može da predstavlja pretnju na nivou koji je viši od nuklearnog oružja koje je dominiralo u 20. veku. Poslednji Kisindžerov tekst, objavljen u časopisu “Foreign afairs” u oktobru prošle godine, bio je posvećen upravo veštačkoj inteligenciji.

Nešto ranije, polovinom godine, Bil Gejts je opširno analizirao rizike koje razvoj i primena veštačke inteligencije nose sa sobom.

I papa Franja pre neki dan pozvao je na pravno obavezujući međunarodni ugovor za regulisanje veštačke inteligencije. Papa je, u encikliki pod nazivom „Veštačka inteligencija i mir” povodom Svetskog dana mira Rimokatoličke crkve, koji se obeležava 1. januara, naveo da globalne razmere veštačke inteligencije jasno pokazuju da, pored odgovornosti suverenih država da interno regulišu njenu upotrebu, međunarodne organizacije mogu da igraju ulogu u postizanju multilateralnih sporazuma za koordinisanje njene primene i sprovođenja.

„Pozivam globalnu zajednicu da radi zajedno kako bi bio usvojen međunarodni sporazum koji reguliše razvoj i korišćenje veštačke inteligencije”, rekao je poglavar rimokatoličke crkve.

Evropska unija je prva globalna snaga koje je krenula putem ovakvih zahteva. Sporazum je kao „istorijski“ opisao Tijeri Breton, evropski komesar odgovoran za skup zakona u Evropi koji će takođe regulisati društvene medije i pretraživače, pokrivajući gigante kao što su X, TikTok i Gugl.

Breton je rekao da je 100 ljudi bilo u prostoriji skoro tri dana da bi zaključili dogovor. Rekao je da je "vredelo nekoliko sati sna" da bi se sklopio "istorijski" dogovor.

Španska državna sekretarka za veštačku inteligenciju, Karme Artigas, koja je vodila pregovore, rekla je da su Francuska i Nemačka podržale tekst, usred izveštaja da se tehnološke kompanije u tim zemljama bore za lakši pristup za podsticanje inovacija među malim kompanijama.

Propis nameće zahteve svim kompanijama koje žele da razviju osnovne AI modele. Svako ko koristi ogromne količine podataka za obuku modela koji mogu da obrađuju i generišu tekstove, slike, video zapise i programski kod mora biti transparentan u pogledu toga kako to radi.

Poslanik Brando Benefei, koji je predvodio pregovarački tim parlamenta sa Dragošom Tudoračeom, rumunskim poslanikom koji je vodio četvorogodišnju bitku Evropskog parlamenta za regulisanje veštačke inteligencije, rekao je da su takođe obezbedili garanciju da će „nezavisne vlasti“ morati da daju dozvolu „prediktivni rad policije“ radi zaštite od zloupotrebe od strane policije i pretpostavke nevinosti.

„Imali smo jedan cilj da donesemo zakon koji će osigurati da se ekosistem veštačke inteligencije u Evropi razvija sa pristupom usmerenim na čoveka, poštujući osnovna prava, ljudske vrednosti, izgradnju poverenja, izgradnju svesti o tome kako možemo da izvučemo najbolje iz ove revolucija veštačke inteligencije koja se dešava pred našim očima “, rekao je u Briselu.

Tudorače je rekao: „Nikada nismo pokušavali da uskratimo organima za sprovođenje zakona alate koji su im (policiji) potrebni za borbu protiv kriminala, alate koji su im potrebni za borbu protiv prevare, alate koji su im potrebni da obezbede i obezbede bezbedan život građanima. Ali mi smo želeli – i ono što smo postigli – je zabrana tehnologije veštačke inteligencije koja će odrediti ili unapred odrediti ko bi mogao učini kriminalno delo.”

Osnova sporazuma je sistem na nivoima zasnovan na riziku gde se najviši nivo regulative primenjuje na one mašine koje predstavljaju najveći rizik po zdravlje, bezbednost i ljudska prava.

U originalnom tekstu je bilo predviđeno da to obuhvati sve sisteme sa više od 10.000 poslovnih korisnika.

Najveća kategorija rizika je sada definisana brojem računarskih transakcija potrebnih za obuku mašine, poznatim kao „operacije sa plutajućim zarezom u sekundi“ (flops). Izvori kažu da postoji samo jedan model, GPT4, koji bi potpao u ovu novu definiciju.

Niži nivo regulative i dalje postavlja velike obaveze na usluge veštačke inteligencije, uključujući osnovna pravila o otkrivanju podataka koje koristi da nauči mašinu da uradi bilo šta, od pisanja novinskog članka do dijagnoze raka.

Tudorače je rekao: „Mi smo prvi u svetu koji je uspostavio pravu regulativu za veštačku inteligenciju i za budući digitalni svet koji pokreće veštačka inteligencija, usmeravajući razvoj i evoluciju ove tehnologije u pravcu usmerenom na čoveka.

Ranije je rekao da je EU bila odlučna da ne pravi greške iz prošlosti, kada je tehnološkim gigantima kao što je Fejsbuk bilo dozvoljeno da prerastu u korporacije vredne više milijardi dolara bez obaveze da regulišu sadržaj na svojim platformama, uključujući mešanje u izbore, pedofiliju, zlostavljanja i govor mržnje.

Evropski parlament je obezbedio zabranu korišćenja nadzora u realnom vremenu i biometrijskih tehnologija, uključujući emocionalno prepoznavanje, ali sa tri izuzetka: policija bi mogla da koristi ove sisteme samo u slučaju neočekivane pretnje teroristički napad; potrebe za potragom za žrtvama; i u procesuiranju teških krivičnih dela.

Aspekt koji je izazvao najviše diskusija, o čemu svedoče 36 sati koliko su trajali pregovori u Briselu, jeste ograničenje biometrijskog nadzora. Ovo se odnosi na sisteme koji prepoznaju lice merenjem rastojanja između očiju, veličine nosa ili njegove udaljenosti od usta u bilo kojoj orijentaciji snimljenoj kamerom. Tehnika pravi neke greške, posebno kod etničkih manjina, ali sa postavljanjem kamera koje danas preplavljuju svaki grad, biometrijski nadzor nudi vladama primamljivu priliku da nadgledaju svoje građane. Slični argumenti se mogu izneti i o sistemima za prepoznavanje emocija u preduzećima i školama. Konačno, zakon će zabraniti sisteme koji predstavljaju „neprihvatljive rizike“ za osnovna prava građana, ali države mogu koristiti sisteme biometrijskog nadzora u javnim prostorima da identifikuju žrtve otmice ili trgovine ljudima I u slučaju „prave“ terorističke pretnje.

Drugo pitanje su takozvani „temeljni modeli“, oni koji su u osnovi ChatGPT-a, čuvenog digitalnog ćaskanja i mnogih drugih komunikacionih sistema. Generisanje jezika, računarski kod, sintetičke slike i biomedicinska istraživanja. Osnovni model se obučava sa masom podataka - na primer, svim tekstovima koji se pojavljuju na Internetu - ali se onda može fino podesiti za mnoge specifične zadatke. Ovde regulator ne može da uđe kao magarac u prodavnicu porculana i zabrani sve – iako zahteva poštovanje zakona o autorskim pravima EU – jer su ovi modeli od suštinskog značaja za inovacije, a Evropa ne može da zaostane u ovom sektoru. To je jedna od najvećih industrija u narednim decenijama.

Društvena uzbuna koju je izazvala veštačka inteligencija je skoro u potpunosti zasnovana na devijacijama njene nameravane upotrebe, kao što je automatsko generisanje virusnih prevara ili lažnih aktova drugova iz razreda. Većina ovih zloupotreba ne zahteva posebno regulisanje veštačke inteligencije, već jednostavno delotvornu primenu propisa koji već postoje protiv manipulacije, širenja mržnje i kršenja privatnosti. Pedagoška posvećenost obrazovanju građana i pristup mrežama bi više doprineli rešavanju ovog pitanja nego zakon koji ograničava tehnološki napredak. Okrivljavanje veštačke inteligencije za bilo šta je izbegavanje. A kuga dezinformacija neće nestati bez obzira koliko sajber propisa Evropa usvoji.

Zakon o veštačkoj inteligenciji ostavlja neka ključna pitanja bez odgovora. Pitanje ko je odgovoran za bilo kakvu štetu uzrokovanu AI, na primer. Ako autonomni automobil doživi nesreću, ko plaća štetu? Vlasnik, proizvođač ili programer softvera? Ako je proizvođač potpuno oslobođen odgovornosti, oni nemaju podsticaj da ponude dobar proizvod ili uslugu, što bi moglo oslabiti poverenje u tehnologiju.

Evropska unija će biti prvi region na svetu koji će regulisati veštačku inteligenciju (AI) na sveobuhvatan način. Ne radi se o trci sa bilo kim, ali inicijativa je važna, jer je Evropa sada jedina kredibilna protivteža tradicionalnom laišez faireu Sjedinjenih Država, sedište najvećih kompanija u sektoru, koje su i giganti svetske ekonomije. Evropski parlament je uspeo da uključi velika ograničenja na ovu moćnu i zabrinjavajuću tehnologiju, iako su države članice takođe uspele da očuvaju svoje pravo da je koriste u pitanjima nacionalne bezbednosti i krivičnog gonjenja.

Novi evropski zakon neće stupiti na snagu pre tri godine. Trenutno niko nema pojma kakva će veštačka inteligencija biti do tada. U smislu nauke i tehnologije, regulator je osuđen da trči za napretkom sve veće brzine. Dobar zakon o veštačkoj inteligenciji mora da sadrži mehanizam koji mu omogućava da se brzo razvija. Evropa prednjači, ali izazovi veštačke inteligencije ostaju, jer su oni takve prirode da samo jedan sporazum nije u stanju da ih sagleda i reguliše.