Stefan Pejić: Na Fristajleru je verovatno nedostajao jasan protokol za slučaj nesreće

BEOGRAD - Jasan protokol o sprečavanju i postupanju u slučaju nesreće, kao i obučeno lice koje će ga sprovoditi, verovatno su nedostajali na potonulom splavu Fristajler, a to je slučaj i sa mnogim objektima gde se odvija noćni život Beograda, rekao je Tanjugu Stefan Pejić iz NVO ReGeneracija.

Tim NVO ReGeneracija se, između ostalog, bavi i pitanjima bezbednosti ljudi u noćnom provodu, prvenstveno kroz edukaciju mladih.

Kako Pejić navodi, na splavu Fristajler, kao što se često dešava i u noćnim klubovima, bilo je više ljudi nego što je predviđeno za taj objekat, pa se postavlja pitanje da li je uopšte postojala osoba koja je evidentirala koliko ljudi ulazi na splav.

"Pitanje je i gde je protivpožarni put, koje su procedure u slučaju da se desi neki incident...Mokri čvor mora uvek biti dostupan...Imali smo situacije da je na nekim žurkama voda bila zatvorena u potpunosti, moramo brinuti i o ventilaciji, veća temperatura u prostoru može dovesti do različitih rizika", rekao je Pejić.

Osim opasnosti kao što je toplotni udar, dodaje Pejić, nedovoljno vazduha u prostoriji uzrokuje da ljudi ostanu bez svesti.

"Sada smo imali situaciju da splav počne da tone, i sa razlogom se postavlja pitanje da li odgovorna lica mogu da odreaguju na vreme i na adekvatan način. Zatim, i pitanje da li su posetioci mogli u dovoljno kratkom roku da napuste objekat. Ovaj splav je prikačen jednim mostićem za obalu i ljudi su tu izlazili", objasnio je Pejić.

Posebno je istakao slučajeve "stampeda" prilikom evakuacije, i kada put za evakuaciju nije jasno označen, ili - kao što je sada bio slučaj, nije dovoljno veliki.

"O ovim stvarima se ili ne razmišlja, ne govori dovoljno, ili se ne preduzimaju adekvatne akcije. Dokle god je vlasnicima lokala ili organozatorima žurki prvenstveno u glavi zarada, a ne bezbednost posetilaca, mi imamo problem", ističe Pejić.

Veoma je bitno da postoje razrađene procedure i protokoli, kako se postupa u određenoj situaciji i ko je osoba koja je zadužena za to, dodaje Pejić.

"Tačno mora da se zna kada se nešto desi koji su sledeći koraci i ko je za njih zadužen. Na Fristajleru smo imali situaciju da voda ulazi na splav, a tu su i električne instalacije, sreća je da nije došlo do ozbiljnijih posledica", rekao je Pejić.

Naglasio je da postoje primeri dobre prakse, koji su dali konkretne rezultate.

"U inostranstvu imamo primere gde su razrađene različite vrste protokola, za odgovor na nasilje, za zdravstvenu kriznu situaciju i slično. Zna se na koji način se reaguje u tim situacijama, to je nešto sa čime su i posetioci upoznati, čak i pre kupovine karata", rekao je Pejić.

Primer iz drugih zemalja, dodaje Pejić, je da postoje određena pravila kuće sa kojima posetioci moraju da se slože da bi uopšte kupili kartu.

"Osim edukacije svih zaposlenih, tu su i posetioci koji ukoliko vide da je negde problem. Na primer, kada se desi odsustvo ventilacije, da reaguju kao ljudi koji su direktno pogodjeni tim problemom i urgiraju da se to promeni", ocenio je Pejić.

Istakao je da je edukacija jako važna i najefektivnija, i da to u Srbiji već postoji.

"Tokom 2022. u okviru projekta 'Bezbedan parti' pričali smo o ovim stvarima, i organizovali trening za mlade koji se ticao bezbednosti u noćnom životu, gde smo između ostalog pričali i o stvarima fizičke bezbednosti, kako bi polaznici uočili gde se i u kakvom lokalu nalaze i šta je potrebno da bi bili bezbedni", podvukao je Pejić.

Zaključio je da je potrebno mapirati koje su potrebe ljudi koji izlaze, kao i koje su potrebe vlasnika ugostiteljskih objekata.