U Šapcu održan sastanak Stalne radne grupe za bezbednost novinara

ŠABAC - Otvorenim sastankom u Šapcu veoma uspešno je nastavljena serija sastanaka Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG) širom Srbije u organizaciji Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM), a u okviru projekta “Sistem prevencije nasilja i zaštite novinara”, saopšteno je večeras iz ANEM-a.

Projekat podržavaju Evropska komisija kroz program podrške nezavisnim medijima u Srbiji i medijsko odeljenje Misije OEBS-a u Srbiji.

Sastanku u Šapcu prisustvovali su Aleksandar Momčilović - javni tužilac u Posebnom javnom tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, Rade Dragojević - javni tužilac u VJT Šabac, Jelena Aleksić - javni tužilac u OJT Šabac, Olivera Jovanović - javni tužilac u OJT Loznica, Nenad Marinković - javni tužilac u VJT Valjevo, Miloš Mirković - javni tužilac u OJT Valjevo, Snežana Jovanović - vf glavnog javnog tužioca u OJT Mionica kao i predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova: Viđan Krstić - PU Valjevo, Dragan Vujanić - oficir PI Šabac, Milan Lukić - OKP PU Šabac i Željko Stevanović - OKP PU Šabac.

Veran Matić, član SRG i predsednik UO ANEM istakao je značaj održavanja otvorenih sastanaka na kojem su se u ovom formatu po prvi put okupili novinari iz Šapca, Valjeva i Loznice.

Matić ističe da je “cilj ovakvih susreta direktna razmenu iskustava žrtava nasilja i pretnji sa predstavnicima institucija (tužilaštva i policije) sa ciljem unapređenja komunikacije, uspostavljanja poverenja, povećane osetljivosti na slučajeve nasilja i pretnji novinarima i unapređenja funkcionisanja institucija”.

Naglasio je važnost prevencije u domenu potencijalnog nasilja nad medijskim radnicima koje se, prema njegovim rečima, intenzivira sa povećanjem tenzija u društvu koje se odražavaju na tretman novinara.

Matić je u Šapcu predstavio osnovne podatke iz godišnjeg izveštaja Stalne radne grupe za bezbednost novinara i podatke iz evidencije Vrhovnog javnog tužilaštva koje je tokom 2023. godine formiralo 75 predmeta u vezi sa događajima na štetu novinara.

U istom periodu rešeno je 23 predmeta - deve sudskom odlukom (sve osuđujuće presude), 14 predmeta odlukom tužilaštva (šest predmeta rešenjem o odbačaju krivične prijave i osam predmeta službenom beleškom da nema mesta pokretanju krivičnog postupka), navodi se u saopštenju.

Preostalih 52 predmeta su još uvek aktivni, od čega je za pet predmeta u toku postupak pred sudom.

Najviše pretnji je dalje iz domena člana 138. Krivičnog zakonika za krivično delo ugrožavanje sigurnosti (64 slučaja) dok se sa pretnjama pojavljuju i uvrede, lake telesne povrede, zlostavljanje i mučenje, proganjanje kao i krivično delo prinuda.

Opisno se u evidenciji tužilaštva pominju i ometanje snimanja, oštećenje automobila, verbalni napad i praćenje.

Tačno polovina slučajeva (37) su pretnje koje novinarima dolaze putem interneta koje su u nadležnosti Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal.

Dvadeset devet slučajeva je u nadležnosti tri osnovna javna tužilaštva u Beogradu, sedam slučajeva je u nadležnosti Apelacionog javnog tužilaštva u Nišu dok se po jedan nalaze u Novom Sadu i Kragujevcu.

Pored devet osuđujućih presuda za dela koja su počinjena tokom 2023., prošle godine je pravosnažno okončano i pet sudskih postupaka za dela prijavljena u 2022. godini.

Potvrđene su dve presude - na kazne od 14 i 18 meseci zatvora uz potvrđivanje jedne oslobađajuće presude, izrečena je jedna mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi i doneta je ponovljena prvostepena osuđujuća presuda.

Kada je reč o evidenciji NUNSa i UNSa, u njima se beleže i pritisci i ostali oblici ugrožavanja bezbednost novinara koji nisu obuhvaćeni Krivičnim zakonikom. Primetna velika razlika dodatna je potvrda o neophodnosti izmena Krivičnog zakonika čime bi veći broj ovih dela bio obuhvaćen krivičnim gonjenjem.

„U toku su pripreme za pokretanje inicijative vezane za ove izmene u koju će biti uključeni svi zainteresovani, kako bi se pripremio kredibilan predlog oko kojeg bi bio stvoren konsenzus”, naglasio je Matić.

Matić je naglasio da će o svim predlozima razgovarati sa predstavnicima tužilaštva i policije u SRG i da će nastojati da budu što pre sprovedena u praksi koja će pomoći u borbi protiv nasilja nad novinarima.

”Neophodno je otvoriti i dijalog sa sudijama o sudskoj praksi, dužini trajanja sudskih procesa u ovim slučajevim kako bi pravda bila i vremenski dostižna”, rekao je Matić.

Podsetio je da će u aprilu biti četvrt veka od ubistva Slavka Ćuruvije, da se još čeka konačni sudski epilog, kao i da posle pet godina suđenja uskoro počinje zasedanje veća Apelacionog suda u slučaju paljenja kuće novinara Milana Jovanovića.

Tokom prošle godine ovakvi sastanci su održani u Beogradu, Čačku, Novom Pazaru, Subotici, Pančevu, Novom Sadu i Nišu sa idejom upoznavanja novinara i medijskih radnika sa mehanimima zaštite koji im stoje na raspologanju, navode iz ANEM-a.