Vladimir Reković: Memorandumom Srbije i CERN-a ostvariće se rast u oblasti deljenja podataka

BEOGRAD - Stručni saradnik Instituta za nuklearne nauke "Vinča" i istraživač u CERN-u fizičar Vladimir Reković izjavio je danas da je veoma značajno što su u decembru prošle godine CERN i Srbija potpisale Memorandum o razumevanju za uspostavljanje Tier-1 računarskog centra za skladištenje i procesovanje podataka iz CERN-a, jer to ostvaruje uslove da u Srbiji jedan veliki deo podataka iz CERN-a mogu da se skladište, procesuju i posle toga dele drugim naučnicima po svetu kojima je potrebno da prilaze takvim podacima.

"Govorimo o velikim količinama podataka, u pitanju su stotine petabajta. Pristup takvim podacima nije lak ukoliko imate veliku zainteresovanost za te podatke, i samim tim tehnologija za skladištenje i procesovanje te količine podataka je nešto što se razvija u CERN-u, ali što može da ima korist za mnoge druge branše nauke", naveo je on za Tanjug.

Reković smatra da je to unikatna prilika za Srbiju jer će se razmenom znanja između CERN-a i mesta gde će se skladištiti i procesovati podaci, u Državnom data centru u Kragujevcu, ostvariti rast u Srbiji u oblasti deljenja i skladištenja velike količine podataka.

Kako je naveo, benefiti mogu biti veliki za univerzitete u Kragujevac, Nišu i Beogradu gde srpski naučnici iz oblasti IT-ja takođe mogu da donesu veliki doprinos ne samo u održavanju Centra, već i u učestvovanju u razvoju novih tehnologija iz te oblasti.

"Napomenuo bih da je veliki doprinos za sve ovo imala i naša premijerka Ana Brnabić koja je bezpoštedno učestovala u davanju podrške ovom projektu i čija je zasluga velika da se sada nalazimo u situaciji u kojoj se nalazimo. Ovo je još jedan od primera da se u Srbiji dešavaju dobre stvari, da postoje šanse, i u dobru volju ubeđen sam da će ovo biti sjajan projekat koji će imati pozitivne posledice i na ostatak naučnog eko sistema u Srbiji", rekao je fizičar.

Prema njegovim rečima, od 1954. godine pa do danas veliki broj naučnih otkrića je ostvaren u CERN-u, od otkrića velikog broja mezona, do velikog broja bozona, koja su pomogla opisu osnovnih fundamentalnih odnosa između elementarnih čestica, što vremenom dovodi i do formiranja teorije koja objašnjava odnose i spregu čestica, kao i sile koje vladaju među njima.

"Ja sam došao kao svršeni doktorant 2007. godine, akcelerator LHC još uvek nije započeo sa radom u tom trenutku, kasnio je, tako da sam došao u pravom trenutku kada se detektor CMS na kom radim već 17 godina, se sklapao i već je bio dizajniran. Ubrzo smo počeli i sa beleženjem prvih sudara na detektoru. Moj zadatak je bio da osmišljavam tabelu algoritama za selekciju podataka, odnosno osmišljavanje uslova koji moraju biti ispunjeni da bi se određeni fizički procesi zabeležili", objasnio je on.

Reković kaže da je nakon toga bio zadužen da radi na analizi koja je merila kako je energija unutar samog protona podeljena na njegove konstituente pri sudarima, i dodaje da je kasnije učestvovao na analizi otktića Higzovog bozona, dok je paralelno sa tim imao zaduženja na samom detektoru za algoritme i kompjuting koji je vezan za selekciju podataka.

Napominje da su svi ovi eksperimenti bitni za fiziku elementarnih čestica kao i za razumevanje kosmosa, jer, kako je naveo, uslovi čestica u kojima se one nalaze su pri sudarima analogne uslovima kosmosa pri prvim mikro sekundama nakon velikog praska.

"Kroz sudare čestica, moguće je otkriti i čestice koje će ukazivati i na fundamentalnije teorije od ove koju trenutno imamo. Ne možete reći dokle će doći ta istraživanja, ali sigurno da su nam nade velike da možemo kroz te eksperimente barem deo odgovora na veliki broj pitanja koji muče naučnike, da pronađemo", rekao je Reković.