Jelena Kašanin: Borba protiv gojaznosti moguća samo dugoročnim menjanjem navika u ishrani

BEOGRAD - Specijalista Savetovališta za ishranu Insituta "Milan Jovanović Batut" Jelena Kašanin izjavila je danas za Tanjug da su za regulisanje telesne težine najvažniji pravilan raspored obroka i izbor namirnica i poručila da opšte primenljive dijete nisu dobre već savetuje konsultacije sa stručnjacima sa Instituta, a zatim individualni pristup u rešavanju problema gojaznosti ili pothranjenosti.

Ona je povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv gojaznosti 4. marta ukazala na to da su mnogi danas prepušteni brzom načinu života koji sa sobom nosi i nepravilne navike u ishrani, i da su neophodne dugoročne odnosno trajne promene navika.

 

"Mnogi su se prepustili brzom načinu života, i onda dolazi do povećanja telesne mase odnosno gojaznosti. Obeležavanjem ovog dana mi pozivamo građane da zakažu svoj pregled i konsultacije na Institutu", rekla je Kašanin.

Interesovanje je veliko, dodaje, i ocenjuje da pacijenti sve češće prihvataju promenu životnih navika sa ciljem regulisanja telesne mase umesto brzih i nezdravih dijeta.

"Zato je posao koji Institut radi važan. Radi se o menjanju navika u ishrani, kada se usvoje pravilne navike, onda onog trenutka kad se dostigne neki cilj - željena težina ili popravljanje vrednosti laboratorijskih analiza koji ukazuju na povećane masnoće u krvi, povećan šećer, onda se te navike usvajaju i to sve se može vrlo lako održati i nemamo onaj klasičan `jo-jo efekat`, odnosno vraćanja tog viška kilograma", rekla je Kašanin.

Na pitanje da li postoji zastupljeniji pol ili uzrast sa problem viška kilograma, specijalista ističe da je nekada bilo više gojaznih žena ali da se ta razlika sada smanjuje, da na konsultacije dolaze i muškarci, međutim da je povod često različit.

"Muškarci češće dolaze zbog zdravstvenih problema, dok je kod žena osim toga razlog i estetske prirode. Što se tiče uzrasta, najviše su zatupljeni oni srednjih godina, kada se u stvari možda i prvi put javljaju zdravstveni problemi. Mlađi dolaze ako su gojazni opet više iz estetskih razloga, suviše su možda mladi da bi bilo nekih zdravstvenih poremećaja, ali nisu ni oni isključeni", ukazala je Kašanin.

Kašanin savetuje pravilan raspored obroka, redovno uzimanje obroka i posebno ističe odabir namirnica i način pripreme.

 

"Pravilan raspored obroka - da nema u toku dana preskakanja obroka, da nema velikih razmaka između njih. Vrlo je važan i odabir namirnica i način njihove pripreme, da se maksimalno izbegava brza hrana i pecivo, i da se nekako vratimo na ono što je nekada bilo, da se koliko god radno vreme dozvoljava, najviše obroka obavi kod kuće", savetuje Kašanin.

Posebno je istakla individualni pristup kada je u pitanju borba sa gojaznošću, i ukazala na to da ni jedna dijeta ne može da bude "opšta" odnosno adekvatna za svaku osobu.

"Nije zdravo izbacivati određene grupe namirnica, ukoliko ne postoji neki zdravstveni problem. Ni jedna dijeta i promena načina ishrane nije univerzalna, rad kod nas u Savetovalištu je individualan - ne može biti isti način ishrane za nekoga ko ima 50 i 30, ili 18 godina. Uzimaju se u obzir i fizička aktivnost, kako izgleda njegov dan, jer ako neko radi od 9 do 17 sati, sigurno ne možemo očekivati da ruča u 14 sati. Sve to se prilagodi pojedincu, i to je razlika između nas i tih brzih dijeta, koje su možda u tom prvom trenutku efikasnije, ali kada se neko vrati nekom starom načinu ishrane i života, ti kikogrami se uvek vraćaju", rekla je Kašanin.

Globalno, gojaznost predstavlja uzrok više od milion smrtnih ishoda godišnje, a procenjuje se da pogađa više osoba nego pušenje, alkoholizam ili siromaštvo iziskujući visoke troškove zdravstvene zaštite, objavio je Institut.

Tokom poslednje dve decenije prevalencija gojaznosti u Evropi trostruko je povećana, a prekomerna uhranjenost danas pogađa 50 odsto odraslih, dok je jedna trećina te populacije gojazna.

Prekomerna uhranjenost i gojaznost prisutni su i kod 20 do 30 odsto dece i adolescenata u zemljama Evrope, a dramatičan trend godišnjeg porasta njihove prevalencije i česta udruženost sa drugim bolestima daju epidemiji gojaznosti u ovoj populacionoj grupi izuzetan značaj, ne samo zdravstveni već i ekonomski i demografski.

Oko 60 do 85 odsto gojazne dece školskog pretpubertetskog uzrasta ostaju gojazna i u odraslom dobu, što dovodi do ranije i češće pojave hroničnih nezaraznih bolesti (hipertenzija – povišen krvni pritisak, rana ateroskleroza, šećerna bolest tip 2), kao i endokrinih, ortopedskih i psihosocijalnih poremećaja.

Pored posledica po fizičko zdravlje gojazne osobe su češće depresivne, imaju manje samopouzdanja i često su socijalno stigmatizovane.

Značajne su i ekonomske posledice gojaznosti koje se ogledaju u visokim i često neproporcionalnim troškovima zdravstvene zaštite i visokom procentu odsustva sa posla zbog bolovanja kao posledica zdravstvenih problema u čijoj osnovi leži gojaznost kao uzročni ili faktor rizika.