Slobodan Bubnjević: Upotreba nuklearne energije iziskuje velika ulaganja u bezbednost i održavanje

BEOGRAD - Slobodan Bubnjević iz Instituta za fiziku izjavio je, povodom prvog samita o nuklearnoj energiji koji se danas održava u Briselu, da nuklearna energija pruža mogućnost proizvodnje energije iz izuzetno male količine materijala, ali je napomenuo da istovremeno, zbog problema bezbednosti i rizika koje ova energija nosi, velika sredstva moraju da se ulažu u bezbednost kako bi reaktori bili pouzdani.

"Jednom kada počnemo da koristimo nuklearne izvore, o onome što se zove radioaktivni otpad moramo da se staramo o tome zauvek. U tom smislu ova postrojenja ne samo da otplaćuju svoje sopstveno gorivo, nego i svoju penziju, odnosno budućnost. Ovo je vrlo izazovan proces u koji su se neke zemlje upustile odlukom svojih građana zato što imaju tu vrstu tradicije i navike, dok neke druge smatraju da su rizici i cene previsoki za njih", rekao je on za Tanjug.

Bubnjević kaže da je nuklearna enegrija nešto o čemu međunarodna politika puno brine i diskutuje od momenta kada je počela da se koristi u Drugom svetskom ratu, kao i od incidenata sa civilnom primenom u Černobilu i Fukušimi.

Kako je naveo, jedan od razloga zašto se organizuje samit o nuklearnoj energiji u Briselu jeste taj što su u ovom trenutku EU i njeni partneri postavili vrlo ambiciozne ciljeve u pogledu smanjenja emisije ugljen dioksida, koje, kako napominje, nije lako postići.

Prema njegovim rečima, grupa zemalja koje imaju svoje nuklearne reaktore i koje su pronuklearno raspoložene, a koje predvodi Francuska, tradicionalno okrenuta nuklearnoj energiji, žele da ubede svoje partnere da je nuklearna energija jedino moguće rešenje za klimatske promene, dok, s druge strane, Nemačka, koja je antinuklearno raspoložena, ne misli da je to tako.

"Da bi se o tome prodiskutovalo i da bi se to razrešilo, potrebno je razgovarati na najvišem nivou i otud ovakvi sastanci", navodi on.

Bubnjević kaže da jedan od problema koji postoji u vezi sa nuklearnom energijom u Srbiji jeste činjenica da je zakonom zabranjena izgradnja nuklearnih objekata u Srbiji i ukazuje i na cenu i isplativost takvog projekta.

Treći problem, navodi on, jeste činjenica da Srbija ima vrlo mali broj eksperata u ovoj oblasti, od inženjera, tehničara i ljudi koji poznaju ovu vrstu energije i ukazuje da, ukoliko bi se Srbija odlučila za takvu vrstu projekta, prvi korak bi trebalo da bude edukacija ljudi koji će se time baviti.

"Nisu loše ideje da se uključimo u neki projekat neke druge zemlje, neke međunarodne asocijacije, ne samo zato što ta vrsta uloga može da nam donese energiju koja će nam biti korisna, nego je to prilika i da edukujemo naše stručnjake da bismo bili spremni za tu odluku koja će na kraju biti pred građanima, ocenio je Bunjević.

Klimatolog prof.dr Vladimir Đurđević ukazuje da je samit o nuklearnoj energiji u Briselu važan za industriju koja je zainteresovana da gradi nuklearna postrojenja širom sveta, s obzirom na to da je ta industrija decenijama bila u drugom planu i da je bilo vrlo malo razvoja same tehnologije.

"Današnji reaktori su mnogo kvalitetniji nego što su bili pre tridesetak godina, mere obezbeđenja su mnogo bolje, ali ljudi kažu da bi ta industrija imala mnogo veći napredak da je ulagano više novca i istraživanja. U smislu ponovnog pokretanja priče oko nuklearne enegrije, mislim da je ovaj sastanak veoma važan", ocenio je on za K1 televiziju.

Kada je reč o klimatskim promenama, Đurđević kaže da nukelarna energija ima ulogu u smislu ispoljavanja gasova sa efektom staklene bašte, ali napominje da, kada je reč o pravoj klimatskoj reakciji, mnogo veći fokus treba da bude na pravim obnovljivim izvorima enegrije, kao što su proizvodnja električne energije pomoću vetra, solarne elektrane, hidroelektrane, zato što su to, kako je rekao, tehnologije koje u relativno kratkom vremenu donose benefite u smislu smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Prema njegovim rečima, najveća prepreka nuklearne energije jeste njena cena, s obzirom na to da je sama tehnologija izueetno skupa, kao i pravljenje goriva i postrojenja, istakavši da je nuklearna elektrana trošak zauvek zato što u njoj ostaje nukelarno gorivo o kojem treba da se brine.

"Dokle god imate nuklearni otpad na teritoriji vaše zemlje, vi zauvek morate da ulažete novac da bi taj otpad bio bezbedno skladišten, da bi bio rađen njegov monitoring. Nikada nećete da prestanete da ulažete u neku nuklearnu elektranu ukoliko odlučite da je izgradite. Ja mislim da naša zemlja trenutno, pored svih bojazni, ekonomski nije dovoljno snažna da bi ušla u tu priču na način kako to mogu Nemačka, Francuska, SAD, Rusija, Kina", smatra on.

Komentarišući uključivanje nuklearne energije u globalnu analizu, koja je dogovorena na konferecniji UN o klimatskim promenama u Dubaiju u decembru prošle godine, a koja je pozvala na ubrzanje njenog korišćenja zajedno sa drugim izvorima energije sa niskim sadržajem ugljenika, Đurđević je istakao da je nuklearna energija i ranije bila uključena, ali da se ranije manje pažnje tome posvećivalo.

Kako je naveo, nuklearna energija je od početka priče o klimatskim promena bila prisutna, ali se zbog određene vrste kontraverze u vezi same nuklearne energije ta priča malo držala po strani.

"U priči o klimatskim promenama često su više zainteresovani ljudi koji rade u nekim ekološkim organizacijama koje su vrlo rezervisane prema nuklearnoj energiji i sa njima je vrlo teško komunicirati", dodao je on.

Đurđević smatra da jedan od razloga zbog čega je ovaj samit pompezno najavljen jeste taj što se traži prostor da nuklearna energija postane ravnopravni učesnik u povećanju energetskih kapaciteta širom sveta, u smislu investiranja u razvoj novih tehnologija.

On takođe ocenjuje da Srbija treba da se fokusira na solarnu energiju i energiju vetra, a ne na nuklearnu energiju.